Ti možda spavaš.
San moj se negde – izgubio.
Pregaženo vreme gura.
Ruke bi opet
da podignu krila.
Pod krivim nebom
da polete.
Otkucaj srca nije tačan.
Svi odmaraju…
Meni se žuri.
Nije sve tako
savršeno u vidiku .
Pođem li pravo, levo ili desno…
Isti je pogled.
Krive su ulice pod stopama.
Pogrešnom stranom hodam.
Kriva je i reka, što sećanjima plovi.
U talogu noći, bol jutra nazirem…
Zašto je sad bitno, da li spavaš…
Šta li sam to opet htela.
Tebe…Mene…
Deo oko nas.
Ili… Ništa.
Neporubljene reči
po jastuku se paraju…
Svi spavaju.
San moj se izgubio.
Krive mi slike u očima.
