Stojim na kraju sveta,
Na ivici između
Sadašnjeg i budućeg dana,
Posle varvara i Rimljana,
Rimljana i varvara,
Koji su se nemilice ukrštali,
Baklju palili i gasili,
Dizali i u blatu gazili,
Otimali i branili,
Sve do ovog dana
Koji se u noć utapa
U kojoj nesanim, jer ne znam
Rimljani smo ili varvari.
Nadmetanje još traje.
Kolone izbeglih tumaraju
Tuđim predelima,
Daleko od svojih domova,
Preko reka, preko mora,
U tankerima, cisternama,
Uz granicu, niz granicu,
Brzonogi, bosonogi;
U ušima im zvuk sirena
U očima blesak bombi
U ustima reči ćute.
Silni i moćni podižu arene
U kojima će lavove da smire.
Nesanim jer ne znam
Varvari smo ili Rimljanni.
