Tuga, mračna i duga,
Okrutno dosadna,
Spustila je sidro svoje
Usred duše moje
Onda kada si otišao.
Znam, otploviće dalje
Jednog dana,
I pronaći sebi novu luku,
Jednog dana,
Kada se ti vratiš.
A znam, vratićeš se
Da smiriš ovaj nespokoj,
Da pretvoriš u prah ovaj strah.
Vratićeš se
Da me čuvaš od hladnih vetrova,
Da sprečiš mojoj suzi pad.
I srešće nam se
Pogledi nežni,
Srešće nam se
Nemirne ruke,
Da u sutonu blagom
Pričamo ćutanjem.
