Hej, sestro, pusti me!
Ne mogu da prerastem vatre svoje.
Hej, sestro, pusti me!
Postoje dani koji se ne broje.
I ne treba mi vino,
da bih istinu našla…
I ne treba mi zenit,
da bih ko Sunce zašla.
Sve tvoje reči ustrele
i najdublje me probodu.
Ja sam se, sestro, umivala bolom,
dok su sve druge točile vodu.
I klela sam se…
Verujući čovečnom u čoveku.
Ali sam bosa po trnju
morala pregaziti reku!
Tabani krvavi moji su.
A samo grumen čovečnosti sam htela.
Sad znam…
Životni ispit položih,
slremna za velika dela.
Hej, sestro!
Vrati mi iluzije moje!
Pusti budna da sanjam.
Jer, snovi zato postoje!
Hej, sestro…
