fbpx
spot_img

Marina Milosavljević: Omeđena ljubav

Foto. Sandro Puncet

Najlepše pričamo ti i ja kroz poeziju,

jer jedino kroz nju granice

daljine ne postoje, nameće ona

svoje snove i zakone,

u njima mir za tebe, u polju ljubavi

i zenici duše, u srcu koje te ljubi

dok ti obilaziš planetu

vetropire moje duše,

u krugu svoje pohote

tražiš zvezdu za sebe,

sebično osvajaš planinske vrhove

i lomiš srca prolaznih duša,

zaobilaziš sopstveni nespokoj

u stalnom traženju sebe,

ne pomisliš da neko  traži i mene,

u želji da dopre do moje duše,

piše mi stihove i traži prostor,

da zbaci tebe sa svog mesta u meni,

rado bi tebe da zameni,

trudi se uporno da dopre do mene.

Od tebe kreće vatrena kometa,

sudar dve strasti

bez bajoneta,

velika, nepregledna

ljubav je u nama

omeđena točkom

životnog kruga,

ma nisi dobar, znam,

znaš i ti, da  nisi za mene,

ali ne mogu protiv sebe,

ni protiv ljubavi da se borim,

kako protiv nje

kad mi je donela tebe?

I pričamo ti i ja

kroz poeziju,

to ničemu ne vodi,

ti teraš po svome,

ja imam svoje principe

nezavisne od ljubavi,

kako ja tebi ili ti meni

možemo jedno drugome

ugoditi, kad granice ljubavi

postaviljaš ti i namećeš,

bespravna je to ljubav

u suzi zenice moje duše.

Marina Milosavljević
Talentovana. Od malena pokazuje ljubav prema pisanju i lepoj reči. Osvajala brojne nagrade kako za poeziju, tako i za prozu. Po struci je građevinski inženjer. Udata i majka dvoje dece.