Zalazak Sunca uvalom duša najlepši je u tvom zagrljaju. Njegov blesak u polutami sobe uperio svoju svetlost u nežne dodire naše. Izazovno ti baca snop svetla na moje lice. Treptaj zenica te poziva. Ispuni mi želje skupljene u mrežnjači oka, rasprši mi poljupce po licu, hoću da se osetim posebnom u lomu strasti, bezobrazno me zavodi, privi se uz mene, kao dobro vino afrodozijak budi mi telu.
Telo ti podrhtava kao napeti trkač na startu trke zadržavaš minute. Eksplozija strasti u tebi razbuktava vrhunac, dodajem gas, užurbano ti prevrćem minute. Grickam ti usne, bezgranični pojas ljubav otvara polje snova. Ljubiš me. Uvijam se ka o zmija , provlačim kroz graničnike dubina, zaposedam svoje carstvo, spretna, temperamentna faza sam tvog smirenja. Gledaš me. Postojiš u meni.
Krivudavi krik prekida tišinu noći. Zavijaš kao vuk. Uzimam te u blistavom trenutku dominacije slatkog predavanja zalasku Sunca u meni.
