Marko Spirić: Život sa posebnim potrebama

Koliko je stvarnost teška, koliko život zna biti grub, a koliko ti mali anđeli znaju biti jaki i hrabri. Ovo je priča i sudbina Irene Cvetković iz Vranja koja boluje od spastične cerebralne paralize. Po rođenju ganula je u srce roditelje, a i one koje je poznaju. Bezbrižno detinjstvo ponekad postane ništa više od dve obične reči.

Koliko ste puta, u trenucima kada vam je najteže, poželeli biti u nečijoj koži? Upravo takav osećaj opisan je u ovoj priči.

Zamislite da vaše dete ne može da hoda, sedi ili govori… Onda zamislite da još ne može ni da jede, da neće preživeti ako joj majka ne stavi hranu u usta, jer niko sem nje to ne ume.

Ovako počinju svoju potresnu ispovest Stanija Cvetković (57) i njen suprug Blagoja (61) iz Vranja, čija ćerka Irena (32) boluje od spastične cerebralne paralize.

Rođena je kao zdrava beba, ali zbog nemarnosti lekara odmah po rođenju postala je doživotni invalid. Godine svog detinjstva provela je sa majkom na Banjici i u Tiršovoj.

Majka Stanija sa Irenom provodi dvadesetčetiri sata dnevno i jedino ona sme da je hrani.

 Humanitarna NVO Nacional Realizam sa juga Srbije, Milica Vasiljević sa novinarom obišli su porodicu Cvetković, kako bi se bolje upoznali sa životnom pričom i ciljem da im se pomogne u vidu hrane, garderobe i igračaka.

Irena koja boluje od retke bolesti, pored toga što ne može da govori, kreće i da koristi ruke, uspela je da ovaj nedostatak nadoknadi upotrebom nožnih prstiju, pa jedino tako koristi tablet i daljnski upravljač koji su joj jedina zanimacija jer za bolje ne zna.

Stanija naglašava da nema samo njena ćerka ovaj problem, da je više desetina takvih slučajeva u Srbiji, a roditelji se na sve načine bore za život svoje dece:
– Biti roditelj deteta s posebnim potrebama je samo po sebi teško, ali biti roditelj takvog deteta u Srbiji – to je već strašno. Svi smo svesni surove stvarnosti koju sa sobom nosi dijagnoza kao što je cerebralna paraliza, ali za i najmanji boljitak i pomak mog deteta boriću se do poslednjeg daha! U zgradi u kojoj stanujemo nema lifta, pa sam svakodnevno prinuđena da na stepeništu nosim na svoja nejaka leđa Irenu da malo barem udahne svež vazduh jer joj srce slabo, koči se i često ima gušenje. Ne znam šta će biti sa njom kada me ne bude više bilo – kroz suze i očaj priča majka Stanija.

Irenina želja je da dobije invalidska kolica sa elektromotorom kako bi majci olakšala teret.

Svesna je svega, ali ne može da govori, ne koristi ruke,ne kreće se, ne može do toaleta i jedino majka Stanija koja je stalno pored nje razume sta je njenoj mezimici potrebno . Raduje se svemu,pa i plišanom medi koga je dobila pre par godina na poklon i od koga se ne odavaja.

U srbiji boluje 10 000 dece

– Cerebralna paraliza je skup najraznovrsnijih fizičkih, čulnih i mentalnih oštećenja
– Uzrok poremećaja je povreda mozga pre ili tokom porođaja ili za vreme prvih godina života.
– Dete sa ovom dijagnozom najčešće ima problema s kretanjem, ravnotežom, jer ne može da kontroliše mišiće
– Može da prouzrokuje teškoće u razvoju, govoru, oštećenje sluha, vid, epileptične napade
– Bolest je neizlečiva
– U Srbiji živi oko 10.000 dece sa ovom dijagnozom.

NVO Nacional Realizam iz Smedereva (sa više odbora u svakom gradu) i ekipa sa juga Srbije poziva ljude dobre volje u ime humanosti i plemenitosti da pokažu da svako vreme, može biti vreme dobrote.

APEL ZA POMOĆ IRENE CVETKOVIĆ IZ VRANJA!

Stanija i Blagoje Cvetković ( Irenini roditelji)

ul. Milentije Popovića 1/5  Vranje 17501

kontakt: 017/ 412-616  i  063 /824-77-92

POMAŽIMO JEDNI DRUGIMA! Nemojmo misliti samo na sebe.

Novinar Marko Spirić