fbpx
spot_img

Милош Игњатовић: Једна књига једна прича

Изложба фотографија: ЈЕДНА КЊИГА ЈЕДНА ПРИЧА

Прича о промоцији књиге „КАФАНЕ СТАРОГ КРАГУЈЕВЦА“ историчара  Борише Радовановића у Институцијама културе,  Градским кафанама Крагујевца, Клубу Видосав у Ботоњу.

Из богатог стварлачког опуса историчара  Борише Радовановића  посебну пажњу јавности привукла је књига

 КАФАНЕ СТАРОГ КРАГУЈЕВЦА

 Књига је изашла из штампе 2012.године, а представљена је  у градским кафанама „ Балкан“, „Солунац“, „Рујна зора “и  „ Стара Србија“, на тргу „ Код Крста“,  у Клубу „Видосав“ у Ботуњу и Удружењу Крагујевчана у Београду.

Фоторепортер Крагујевачких новина Милош Игњатовић је објективом пропратио сва представљања ове књиге у кафанама и културним институцијама у Београду и Ботуњу. Своју 23. изложбу, а другу пензионерску, посветио је књизи и кафани, како би ови догађаји, значајне личности, калдрмаши,  остали упамћени.

ЈЕДНА КЊИГА ЈЕДНА ПРИЧА

О књизи су говорили на представљању Предраг Илић, МА архивски саветник и Мирослав Јовановић, новинар и публициста, главни и одговорни уредник  „Светлости“ и „Крагујевачких новина“.

 

                                          ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ

Књигом „Кафане старог Крагујевца“ архивски саветник и професора историје Борише Радовановића, је још једном показао да се само темељним истраживањем архивске грађе и марљивим претрагама по литератури и периодици, уз комбиновање мемоарске грађе и других извора, може доћи до нових сазнања о многим важним питањима наше друштвене историје. 

Настала као потреба да се о овој важној друштвеној делатности у време када урбанизација брише трагове старог Крагујевца нешто више каже, књига представља први покушај (изузимајући његове прилоге од пре неколико година у недељнику „Светлост“ и „Крагујевачким новинама“), да се осветли на који начин су друштвене и економске прилике утицале на развој ове делатности и града у целини.

У анализи података до којих је долазио марљивим и стрпљивим радом, аутор уводи читаоца у ову важну друштвену област, кроз коју су се преплитале најразличитије друштвене појаве, почев од стварања поли- тичких партија, оснивање друштава, културних забавних програма, преко наговештаја и стварања грађанске класе која је тежила да напусти орјентални паланачкии дух и да ухвати корак са западном цивилизацијом.

Аутору је успело да на популаран и занимљив начин, кроз пригодну форму, генерушићи под појмом „кафане“ све угоститељске објекте, који су од првих трагова до краја Другог светског рата, радиле у Крагујевцу, прати развој угоститељске делатности и да је приближи савременом читаоцу.

Радовановићева књига о кафанама старог Крагујевца представља свеобухватно целовито и зрело дело, до ког је је аутор дошао минуциозним радом и великим залагањем како би осветлио овај друштвени феномен и стога представља велики допринос у методолошком и стваралачком смилу историографији Крагујевца.

Књига је богато илустрована различитим илустративним материјалом (фотографије, факсимили докумената, цртежи и др.), због чега ће генерацији која је запретена у историјском забораву, представљати прави подсетик за даља изучавања раличитих друштвених феномена који су карактеристични у неколико векова непрекинутом ланацу трајања угости- тељства у овом граду, због чега је препоручујемо за штампу.

Архивски саветник у Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу, Бориша Радовановић, имао је већ велико искуство и потребно знање, када се одлучио да најпре у виду фељтона у „ Крагујевачким новинама“ (2010), а потом у виду књиге, обради тему: кафане старог Крагујевца.

До рукописа књиге аутор је дошао после дутогодишњих опсежних истраживања да би хронолошки изложио развој угоститељтва у Крагујевцу. Аутор је показао велику истрајност, истраживачку знатижељу и минуциозност, како би разложно описао друштвене прилике у којима су радили угоститељски објекти у граду кроз неколико векова његове прошлости.

Књига је рађена на основу обиља материјала које је аутор током рада прикупљао и систематизовао и током времена у виду пригодних написа објављивао дуги низ година коначно их на приступачан и занимљив начин уобличио у богато илустровано штиво намењено широком читалачком аудиторијуму.

Тако су кафане, као невидљиве споне историје, у време када се Крагујевац развијао и када се од једне балканско – орјенталне варошице претварао у европску варош или модеран европски град , играле значајну улогу у сазревању грађанског друштва о чему управо говори ова књига. Кафане су према потреби осниване у различитим деловима града и носиле различита имена што се у књизи прати од првих основаних угоститељских објеката до Другог светског рата.

 КАТАЛОГ:

Плакат:  мр Немања  Лазаревић, докторант

  1. Кафанска виолина

2. “Стара Србија“

3. Стара „ Зора“

4. Клуб „ Видосав“ у Ботуњу 1

5. Издавач Микица (ПИП „ „Круг „Крагујевац)

6. Прва постава

7. Газдарица „Рујне зоре“

8. Кафеџија и Љубица Ракина

9. Дуга је ноћ

10. Кафана „Балкан“

11. Посвет

12. Кафана „Балкан“

13. „Видим ја те кафане“ ( Слава „Слонче“ и аутор књиге)

14. Кафана „ Солунац“ у Палилули

15. Удружење Крагујевчана у Београду

16. Клуб „ Видосав“ у Ботуњу 2

17. и 18.  Глумица Марија и књижевник Видосав Стевановић  власници Клуба културе „ Видосав“

19.„ Да платим туру”

20. Кафанске жеље

21. Има и нове кафане (Кафана „Перон“)

22. Интелектуална елита

23. Дубоко размишљање

24 „Воле се кафане“

25. Код „ Неше Солунца“ у Палилулама

26. Књижевна зона 2013 (Све се распродало)

27. „Из главе“ о кафанама 

28. Иди ми… дођи ми… дебели!

29. То су биле наше старе кафане

30. Промотери књиге у „кафани „ Рујна Зора”

31. Мица „ Газдарица“  и први газда Ерић

32. Три аса ( Панта, Мишић и Раде Милкивојевић)

33. Тешко се разазнава!

34. „Живели”

35. Мића  у кафани.

36. Породица Кебара

37. Глумац Саша Пилиповић

38. За ново градилиште

39. Легенда Балкана

40. Лутка и Црнчевић.

Miloš Ignjatović
Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.