Sindrom“žaba u ključaloj vodi“: Začarani krug koji nas iscrpljuje

Basna Oliviera Klerka o “ žabi u ključaloj vodi“ je zasnovana na realnom fizičkom eksperimentu: „Ako brzina temperature grijanja vode ne prelazi 0,02 ºC stepena u minuti, žaba i dalje sjedi u posudi i umire na kraju kuvanja. Pri većoj brzini grijanja iskoči i ostaje živa. „

Žaba je u ključaloj vodi izgubila svu svoju snagu, pokušavajući da se prilagode okolnostima i u kritičnom trenutku ne može da iskoči iz posude da bi se spasila, jer je već kasno.

Sindrom „žaba u ključaloj vodi“ – to je jedan od oblika emocionalnog stresa povezanog sa nepremostivim situacijama u životu, koje ne možemo da izbjegnemo, i prinuđeni smo da trpimo okolnosti do kraja, dok potpuno ne izgorimo.

Malo po malo, ulazimo u začarani krug koji nas iscrpljuje emocionalno i mentalno i čini nas praktično bespomoćnim.

Šta je ubilo žabu: ključala voda, ili nesposobnost da odluči kada će da iskoči?

Da je žaba odmah upala u vodu koja je zagrejana na 50 ºC, ona bi iskočila i ostala živa. Dokle god se nalazi u vodi čija je temperatura podnošljiva za nju, ona ne shvata da je u opasnosti i da mora da iskoči.

Čak i kad zavisnost, gordost i egoistički zahtjevi idu preko svih granica, nama je uvijek teško da shvatimo koliko njihov uticaj može biti razarajući.

Može nam pričinjavati zadovoljstvo, da smo stalno potrebni našem partneru, naš šef se oslanja na nas, pri izvršenju određenih zadataka, ili da je našem prijatelju potrebna naša stalna pažnja.

Prije ili kasnije, stalni zahtjevi i pridike otupljuju našu reakciju, mi gubimo snagu i sposobnost da vidimo da je to u stvari nezdrav odnos.

Ovaj proces tihe adaptacije postepeno počinje da upravlja nama i zarobljava nas, počinje da kontroliše naš život korak po korak. Otupljuje našu budnost, i mi ne znamo šta nam je stvarno potrebno u životu.