Otido danas popodne na kafu kude Cicu oficirku, na šesti sprat. Poviknu me preko fejsbuk.
– Zoko, dođi na kafu da gledamo šeset pesme na prvi!
Otkud toj, mislem se. Nesmo se dopisuvali do sad!
– Na kafu li? – Pita gu. Oću sam siguran da oće.
– Na kafu, bre. Tri u jedan!
Sve ustrepka! Toj je kafa a ne onoj, čas zbućka i gotovo. Tačno vikav po komšiluk, zna si!
Na brzinu turi peršun u usta, koj da pere zubi, i trk na šesti. Na peti te se zadavim s peršun, pljunu ga među gelender, i stigo!
Zasednu me u fotelju, turi mi nešto u šolju i vika:
– na, pij. Tri u jedan! Nego da te pitam! Koe se dešava s onoga , tvojega Lejku?
– Mani ga, šuntav! reko ja!
– Toj de, sve me nešto zbunjuje od kako mi muž na Pasuljanske livade. Zbuni me, ne znam koe me pita!
– Takav si je
– Aha! Ja mu vikam danas, – ma ti li me toj oće zbuniš – a on uzeja pa se prai lud!
Neću više pijem kafu s nju. Ič neje romantična
Mućkalica Zoran Jovanović
