Naopaka smokva

Nekadašnje rimsko naselje Baja bilo je omiljeno odmaralište Cezara, Nerona i Kaligule, a danas se među ruševinama ovog „grada greha“ može videti jedinstvena smokva.

Kako naučnici tvrde ovo, i dalje aktivno vulkansko područke, nekada je bilo popularno letovalište rimskih aristokrata u kom su svoje vile imali i Cezar, Neron i Kaligula.

Arheolozi smatraju da je Baja doživelaprocvat nakon pada Rimske republike, kada najbogatije aristokrate Rima biraju ovo mesto umesto Kaprija, da u njemu grade svoje velelepne vile. Iskopavanjima je potvrđeno da je većina njih izgrađena u vremenskom periodu od 100. godine p.n.e.do 500. godine nove ere, duž prirodnih terasa koje se nižu iznad obale mora.

Pesnik Sekst Propercije opisuje Baju kao „brlog razvratnosti i poroka“, gde su se stanovnici i gosti prepuštali zabavama na plaži kao i dugim opijanjima. Tokom vekova Baja je uništavana nekoliko puta, da bi do 16. veka bila skroz napuštena i prepuštena zaboravu.

Danas se ostaci ovog nekada luksuznog letovališta sa vilama mogu videti u modernom gradu Bakoli, zajedno sa jednim neuobičajenim fenomenom.

Među ruševinama Baje, posetioci mogu da vide i veliko drvo smokve koje raste ka dole sa plafona niše. Iako prizori drveća koja rastu iz ruševina nisu neuobičajena, drveće koje raste naopako jeste neočekivan i jedinstven prizor.

Obična smokva – Ficus carica je biljka poreklom sa Mediterana i iz zapadne Azije, ali ona se danas može naći u svim delovima sveta. Naučnici sugerišu da je smokva bila jedna od prvih biljaka koje su ljudi kultivisali, kao i da je bila  veoma rasprostranjena u staroj Grčkoj i kod Rimljana.

Iako ova biljka više voli suva i sunčana mesta, ona prema tvrdnjama naučnika može da izraste i na najnegostoljubivijim terenima sve dok tamo postoji i najmanji izvor vode. Naučnici zbog toga pretpostavljaju da u niši postoji izvor vode koji navodnjava drvo koje krasi svod nekadašnje privatne vile cara Nerona.

Izvor: nationalgeographic.rs