Procvaše ruže žute,
odoh ja nadaleko.
Niko ne zna moje pute…
Možda naokolo, a možda i preko.
Nemojte da me pitate, molim vas.
Znam da to želite.
Mojim tragovima ne ide ni pas,
pustite to što me volite.
Vratiću se valjda jednoga dana
lovom i slavom ovenčan,
ali, ako u meni ni tamo ne pukne brana
znajte da će mi život biti okončan.
Zbogom, ili bolje reći, doviđenja.
Dobro, pozdraviću sve ljude,
al`, kada dođe doba vrenja,
ako se ne vratim, ne dajte da mi sude.
