Učini mi se da u dubini sebe
čujem mnoge bebe.
Tada mi se pričini Bog
i mene strefi šlog.
Sneg lije.
Mutno vreme.
Hladna voda curi niz šije,
a njih četvorica na ramenima nose teško breme.
A on im se odozgo smeje
i želi da sneg još više veje,
da kiša još jače lije…
Da može opet da pije.
Na usnama mu zamrznu osmeh, da l` od zime?
Oseti kako ga stavljaju pored rake.
Masa ode u ustima poigravajući se njime
i tada začu njihove korake.
