Na mesečini se sija sečivo.
Gledam ga kako se ponosno smeši.
Potežem još jednom pivo
i u sebi kažem zbogom raji.
Zabadam to u sebe iskeženih zuba.
Osećam kako topla tečnost teče.
U daljini zove na povečerje truba.
Ovo je moje poslednje okovano veče.
S gađenjem pljuckam u crvenu baricu
i prezrivo posmatram zeleniš oko mene.
Na nebu tražim iz oka izgubljenu varnicu
i osećam kako se mute i nestaju sene.
Iznad mene se zastava ponosno vije
dok mi sve više crvene oči
jer krv sve manje lije,
a suza sve više toči.
