Neka ljubav, požuri !
Ako ti kažu samo još jednom, da je došlo vreme. Vreme da se skrasiš. Zaljubiš. Voliš. Veruješ. Osnuješ porodicu. Često zaboravljaš, radi mira u kući. Kuvaš. Pereš i peglaš. Ispraćaš i dočekuješ. Razumeš i podržavaš. Spavaš i razmišljaš. Radiš i osmehuješ se. Mahni im i reci: Neka ljubav, požuri. Ja sam samo za nju, spremna. Već sam i sto pripremila. Onako sa kariranim stoljnjakom i legendarnim vinskim čašama. Još ih je koristila moja prabaka. Kvalitet zagarantovan.
Što se tiče miraza. Nisam stigla da ga pripremim. A i škrinja se buni. Ozbiljno je ljuta na mene otkad je ugledala nove modne žurnale. Pokušala sam da joj objasnim, ali avaj !
Ako ti kažu, kukavice ! Biće dovoljno da im odgovoriš. Ja ljubav poštujem. Ne smatram da je naivna. Preduzimam mere predostrožnosti. Oprezna sam. Ne volim da joj se pokoravam, jer nisam ničiji rob. Želim da ona načini prvi korak, a ja ću je rado slediti.
Ako ti kažu, da ljubav ume da zakasni, a da život prolazi. Reci im : Ja sam uporna i volim čekati, ali samo prave stvari. Ne odustajem. Borim se. Ponekad sam i hrabra.
Ako ti kažu da ljubav više ne postoji. Da si staromodna. I da se od ljubavi ne živi. Ne ćuti. Molim te. Odgovori, onako gromoglasno. Neka glasne žice, zaškripe. Ljubav je kad vidim klince kako se osmehuju. Kad ugledam ćaleta i kevu kako se i dalje gledaju. Onako, za stvarno i ozbiljno. Onaj poljubac staraca na terasi, trećeg sprata. I da, ja nisam staromodna već samo ne zaboravljam. Ne gubim nadu. Osluškujem. I strpljivo čekam. Možda se od ljubavi ne živi. Možda ona ne plaća račune. I ne otvara turističke agencije. Ali, s njom sve započinje. Život.
