fbpx
spot_img

Nemanja Dragaš: Fragment I

Čekajući podeljen korak

Koji se nije dogodio

Misao o poslednjoj sceni

Jednog španskog filma

Kojeg smo oboje voleli na komade

Ošamarila me je jako

Jer udarac se najlakše deli.

Podnositi tebe

Jednako je odricanju sebe

Zbog  lopte

Koju sa planetom lako pomešam.

Ponavljam jer želim

Da lako pustim tren

U kojem po navici

Lažno dišeš dok ubeđuješ

Jedino dete moje majke

Da na kraju svih čekanja

Biber postaje šećer

A šećer vole sva usta.

Par godina

I nekoliko ljudi kasnije

Dve osobe u kadru

Mole za svoja odsustva

Jednom nevešto

Zagrljena u montaži.

Nikada izrečene reči

Najavljuju minus

Na skali emocija

Moja ruka

Obara sećanje

Na pogled

Daleko more

Ujeda

Lica se smeju

A nijedno od njih ne zna

Da će za tačno

sedam minuta

Biti sedam minuta

Otkad te ne čekam.

 

N.D.

Nemanja Dragaš
Književnik i diplomirani dramski i audiovizuelni umetnik. Jedan je od najnagrađivanijih pesnika mlađe generacije, a od strane časopisa "Politika" uvršten je među najuspešnije mlade umetnike Srbije. Autor je četiri knjige poezije. Piše eseje, filmske i pozorišne kritike na nekoliko aktuelnih blogova.