fbpx
spot_img

Nepodmitljive priče

NEBOJŠA

 

Na klupi u studentskom parku sedeli su Zoki Pljuga i Pera Fitilj. Noge su im bile na sedećem delu, a zadnjice na naslonu za leđa. Ne mareći za poglede starijih sugrađana, razgovarali su deleći pivo iz oveće flaše. Odjednom, Zoki se trže i reče:

– E brate, eno ga Šone. ‘Aj ga zovemo da bleji malo sa nama. Dugo ga nisam vid’o.

– Ma ne pominji mi ga! – viknu oštro Pera Fitilj.

– Šta ti je brate? Šta ti znači to znači? Pa Šone je naš brat brate.

Pera frknu:

– Meni više nije. Hteo sam da ga iznabadam preključe. Im’o je sreću da je ćale bio s njim. Jedva sam se suzdrž’o.

Iskolačenih očiju Zoki upita:

– Pa šta je brate bilo brate? Jer ti rek’o nešto za sestru?

Pljunuvši Pera nastavi:

– Ma nije za sestru brate. Slušaj šta je znači bilo. Sreli smo se k’o što sam ti rek’o preključe baš ovde u parku znači i lepo se pozdravili. Pit’o sam ga ‘de je nest’o, što ne dolazi na bleju, a on mi ka’e da se promenio. Poč’o brate da trenira kung fu kod nekog kineza. Onda on mene pit’o kako sam, a ja mu ka’em da sam nervozan jel me nervira igrica jel ne mogu pređem nivo pa sam izaš’o na vazduh jel me boli vugla. Onda on meni ka’e da istrčim nekoliko krugova oko parka i biće mi bolje.

– A?! To ti rek’o? Kretenčina. Što ti nije don’o neki lek za vuglu nego te ter’o da trčiš! Pa ne bole te noge. Jeb’o ga Brus Li!

Pera bolno uzdahnu:

– Ma čekaj brate, ima znači još.

Zoki već vidno uznemiren zastenja:

– Još!? Pričaj brate pričaj!

– Kad sam ga nap’o za trčanje, predložio mi znači da se opustim tako što ću da pročitam neku knjigu brate.

Zoki umalo nije pao sa klupe.

– A!? Šta ti znači rek’o? Pizda mu materina! Ti u problemu, a on te tera da čitaš knjige. Pa nisi ti brate Vuk Karadžič.

Peri sevnuše oči.

– E to sam mu i ja rek’o. Jer vidiš brate koji je smrad isp’o? A bili smo k’o braća.

Zoki skoči sa klupe i razjareno zamaha rukama.

– Kad ka’eš da je to bilo?

– Preključe brate rek’o sam ti.

– Pa što brate ćutiš do sad?! Mog’o sam da ga sretnem i da ga brate izljubim k’o brata ne znajući da je isp’o smrad. Treb’o si odma’ da mi javiš.

– Nemam kintu za dopunu brate. Matorci neće da mi daju.

Zoki skoro zajeca.

– A fejs brate?

– Blokirali me kreteni jel sam nekim klinkama posl’o fotku ‘de sam bez gaća.

– Uh maler znači do malera.

– Znači.

Zavladala je mučna tišina koju je remetilo teško disanje dvojice drugova. Posle nekog vremena, dižući i četvrti opušak sa zemlje javio se Zoki:

– Eeej knjiga! Pa Šone brate škola je odavno završena. Lepo je rek’o Mika Pampur da će nas on zeznuti kad tad. Ali ovome se nisam nad’o. Ne mogu mu to oprostiti brate. Zaslužio je znači dobre batine.

– Pa rek’o sam ti da je ćale bio s njim.

Zoki se jezivo osmehnu:

– Ali sada nije.

Skočiše kao opareni i pojuriše za nekadašnjim drugom da se osvete za izdaju i uvredu časti.

 

Dejan Dimitrijević Mita
Radijski voditelj, pesnik, stočar, rodoljub, komedijaš, pisac, humanista. Dobitnik mnogobrojnih aplauza, osmeha i tapšanja po ramenu. Izdao dve knjige poezije i jednu knjigu satiričnih priča. Dobitnik Vib-ove nagrade.