Ne sudi mi po nevidjenom,
noćas sam obukla svečanu spremu
utakla crveno za radost
I bila lepa za tebe
kao nekad.
Svirali su mi svadbeni ispraćaj
I stara je majka plakala
što me od kuće odvode u nepoznato.
Ne sudi mi zbog emocija
ubrizgala sam dozu
zrelih borovnica u krvotok,
zato pocrnim
kada ti ime u pesmi spomenu.
Rastužujem orgiju svatova
na beloj kapiji mašte…
Nešto staro,
nešto novo
i nešto za sreću
ponelo je telo balsama u večnost.
Nisam slutila da san
više od crne magije zaboli…
Mašta je kupinjar u meda košnici
gde ne znaš od imaginacija gde peče.
Svukla sam svečanu haljinu,
tako gola od stida
opet sam te ljubila svu noć
Iako je bolela svaka kost i tkivo…
tvoji poljupci vreli
behu izvor i vir
u nevidjenom pirovanju.
