Noćas te pohodih u snu.
Prvi i poslednji put
kao apostol u predanju svom
šaptajem tihim,moje premilo,
utisnuh ti vreli dah na kapak.
Tu gde sam te najčešće ljubila
i govorila koliko si mi drag.
U belom haljetku poput prividjenja
zaustavih jecaj da te ne probudim
i nestah u svečanoj odori,
kao pahuljica se istopih.
Tu ti iza uva
osta samo kap
od godina ledenog brega ,
ni sećanja ni uspomena lanjskog snega.
Noćas ti samo svratih u san
prvi i poslednji put
kao zalog za dug .
