Sve bih da ti kažem,
A reči prave fale.
Preturam leksikone
I knjige razne čitam.
Deliće tebe u srce
Uporno slažem,
Opisujem te svicima
Uveličavam na tone.
A onda sa tobom bez tebe
ko štene usamljen skitam.
Koliko košta prava reč
Da je krvlju platim?
Imaju li tvoje oči cenu?
Imaju li tvoje ruke beskraj?
Tvoj osmeh kako da opišem?
Kako struk da obuhvatim,
A da ne dotaknem vaseljenu?
Nem sam za sav tvoj sjaj
Reči su moja nemoć
Koje kroz uzdah dišem.
Sve bih da ti kažem,
A reč neće da krene.
Uzalud moje delo,
I skromno pesničko znanje.
Hartiju perom param
Hvatam odbegle sene,
I samog sebe lažem
Da nije sve uvelo.
Ipak, bolom te stvaram.
I padam u blagostanje.
