Krune se oblaci
vedri se nebo
U tvojim očima
A meni pod prstima sunce izgara
Nedodirom dugo sanjanog
Što mi se daljinom primiče
*
Ti prođeš kraj mene
Nekad me primetiš
I tad poznam tvoje noćne usne
Jer dan nam nikad nije bio
naklonjen
Nekad zbog mog straha
Nekad zbog tvog bledolika
*
Bila si ohola
Jednom si rekla
Imaću ih deset
Lagala si tužnog lutka
Samo da bi ga poštedela bola
A činila si da rane postaju krateri
*
Koliko sam puta rekao
Da si obličje božansko
Srca nezlobivog
Govorio sam svima o tebi
Da sam te samo jednom sreo
I otad si uvek u meni
*
A ti zatvorila si vrata od srca
Bila si mučenica beznađa
Ja sam ti nudio rame
Nikad ti nisam bio pesma
Ni onda kad sam te silno ljubio
Drhteći od suzdržanja
*
Kad bih mogao da znam
Koji je bio moj greh
Naučio bih kako da te volim
U večnom životu posle buđenja
Ni u Raju ne bih ostao
Ako me tamo ne dočekaš ti
*
Nedosanjana i negrljena
Ni za dva života
Koja nemam
