Džejms Hant je imao 17 godina kada se spremao da upiše medicinu i postane lekar.
Roditelji Suzan i Volis uštedeli su 5.000 funti kako bi mu platili studije, a cela familija bila je ushićena jer će njihov Džejms postati doktor. Međutim, sudbina je htela drugačije.
Kao klinac voleo je tenis, skvoši skijanje. Svirao je trubu, voleo je životinje i bio je sasvim običan mladić. Za volan je prvi put u životu seo na komšijinom traktoru tokom letnih praznika, ali nije se baš proslavio jer nije imao snage da stisne kvačilo i menja brzine pa je brzo odustao. Par meseci pre 18. rođendana, nakon što je položio vozački, otišao je preko leta u okolinu Silverstona kod Krisa Ridža, svog drugara sa tenisa. Tu je sve počelo.
Njegov brat Sajmon je u garaži krpao neki stari Mini i pripremao ga za trku tog vikenda. Pozvao je Džejmsa i Krisa da mu se pridruže za vikend. Tada je Hant prvi put u životu uživo video kako izgledaju auto-trke. I nešto se u njemu promenilo, piše „Index.hr“ u svojoj rubrici „Retrosportiva“.
Kad se vratio kući, roditeljima je rekao da ga medicina više ne zanima i da želi da postane vozač na trkama. Zamolio ih je da mu daju pola od onih 5.000 funti kako bi kupio Mini i počne da se trka, ali je dobio kratko i jasno „Ne!“. Hant se zaposlio i radio dva posla paralelno kako bi imao novca za trke, kupio je neki stari Mini i krenuo u svet o kojem nije imao blage veze.
Milioner sa 22 godine
Lord Aleksander-Fermor Hesket imao je samo pet godina kad je nasledio titulu barona nakon što mu je preminuo otac. Mladi Lord Hesket živeo je život kakav se i očekivao od 22-godišnjeg besramno bogatog klinca. Partijao je,trošio je novac na sve na šta ne bi trebalo trošiti, a s 22 godine našao se na jednom skupom venčanju na kojem je upoznao izvesnog Entonija Horslija, nebitnog vozača auto-trka i zapio se s njim.
Par viskija kasnije Hesket je Horsliju prodao Mercedes u kojem je došao na venčanje. Baronu se jako svideo i na licu mesta su, dobro podmazani, dogovorili prodaju. Sve bi bilo u redu da narednog dana Horslija nije nazvala Hesketova besna majka i rekla mu da želi nazad svoj automobil.
– Pomislio sam da je taj tip totalna budala, ali mi se svideo. Našli smo se drugi dan i brzo smo se sprijateljili – rekao je Horsli koji je počeo intenzivno da se druži s Hesketom i 1972. godine mu predložio sjajnu ideju da osnuju tim u Formuli 3 i krenu u ozbiljno trkanje kako bi imali šta da rade preko vikenda. Hesket je, naravno, pristao.
Džejms Hant, koji je i dalje radio kao konj da skupi dovoljno novca, dotad se već godinama trkao, ali uz redovna razočaranja. Njegovom Miniju bilo je zabranjeno trkanje zbog kršenja pravila nakon čega ga je napustio kolega Džastin Fraj. Odlučan da nastavi s trkanjem, Hant je s 21 godinom ušao u Formulu Ford za koju je bolid platio 300 funti.
Godinu dana kasnije dobio je mesto u bolidu u Formuli 3. Redovno je bio pri vrhu, čak je i dobio nagradu za jednog od najperspektivnijih mladih vozača, a pobedio je na tri trke. Dobio je priliku u Formuli 2 u kojoj dve godine nije napravio apsolutno ništa, a dobio je i nadimak “Hunt the Shunt” jer je stalno razbijao bolide.
Pao je nazad u Formulu 3 u kojoj ga je usred sezone 1972. godine „STP-March“ otpustio zbog kršenja timskih pravila. Hant je bio pred krajem karijere i razmišljao o traženju novog običnog posla smatrajući da mu trke jednostavno nisu bile suđene. Skoro je i poginuo nakon što je na jednoj od trka njegov bolid završio u jezeru. Na sreću, nije imao sigurnosne pojaseve jer za njih nije imao novca pa je uspeo da se izvuče iz bolida.
Sigurnosni pojasevi tad još nisu bili obavezni i ja ih nisam imao. Da sam bio vezan tog dana, verovatno bih se utopio. Ovako sam ostao živ jer nisam bio vezan.
Džejms Hant
Horsliju i Hesketu, blago rečeno, nije išlo. Horsli je te sezone već dvaput razbio bolid i tražili su još jednog vozača koji bi im malo pomogao. Na trci u Belgiji Horsli je upoznao Hanta i ponudio mu mesto u njihovoj ekipi.
– Video sam ga još 1969. dok je vozio u Ford seriji. Niste morali puno da znate o trkanju da shvatite da se jedan bolid jednostavno drukčije kreće stazom od ostalih. Imao je ono nešto, neku auru talenta oko sebe i samopouzdanje koje ni u jednom trenutku nije dovodio u pitanje – prepričao je Horsli čiji je predlog Hant oberučke prihvatio pa su do kraja sezone bili kolege u „Hesketh Racingu“.
Hesketova ekipa bila je putujući cirkus. Na trke su dolazili u Rols-rojsevima, lokali su šampanjac nezavisno od rezultata, a spavali su u hotelima s pet zvezdica. U njih nisu odlazili bez zgodnih devojaka, a Hantu su na odelo ušili frazu “Seks – doručak šampiona”.
„Idemo u Formulu 1, Formula 3 je skupa i dosadna“
Seksa je bilo jako puno, šampionskih dana jako malo, a Hant i Horsli su na pola sezone skršili oba bolida. Shvativši da to možda nije za njega, Horsl je pozvao Hesketha na ručak na kojem su se zapili i rekao mu da više neće voziti nego da će brinuti za Hantovu karijeru.
– Formula je u šezdesetima i sedamdesetima bila potpuno drukčija nego danas. U njoj su mogli da učestvuju i entuzijastični amateri koji su imali love, a ne kao danas. Mi smo u Formuli 3 imali jednu šasiju i dve getribe i na to smo trošili oko 50 hiljada funti. Danas je Formula 3 skuplja deset puta – prepričao je Hesket.
Do kraja sezone Hantu je unajmio bolid iz Formule 2 koji je ovaj razbio, a nakon njega još jedan koji je Hant, pogađate, takođe slupao. Sledeće godine ušli su u Formulu 2 u kojoj su se takmičili i Niki Lauda i Roni Piterson, koji će uskoro dobiti priliku u F1. Hant je na prvoj od tri trke južnoameričkog prvenstva F2 serije odmah razbio bolid, a ekipa je bila pred velikom odlukom.
Ako im nije išlo u Formuli 3, još manje u Formuli 2, koja je bila “logična” odluka? Naravno, poslati „Hesket Racing“ u – Formulu 1! Lord Hesket zaključio je da takmičenje u Formuli 1 nije puno skuplje od onog u nižim ligama pa je kupio bolid „March 731“ i „Hesket Racing“ je debitovao u Formuli 1 1973. godine i to ni manje ni više nego u Monte Karlu.
Hesketh, pozamašan čovek od 130 kilograma, stigao je u Monako u belom odelu s hordom manekenki koje su bile smeštene na njegovoj 50-metarskoj jahti na koju je doleteo helikopterom. Hant i njegovi ljudi u bokseve su stigli u Rols-Rojsu i cirkus je službeno mogao da počne pred očima čitavog sveta.
Iako ih nitko nije ozbiljno doživljavao, Hesket je bio solidan. Bez sponzora na bolidu, s medvedićem u logotipu tima i zelenim morskim konjicom na bolidu, Hant je u prrvoj trci u Monacu bio šesti dok mu motor nije otkazao, a najbolji rezultat sezone bilo je drugo mesto u SAD. I dok je redovno partijao sa Hesketom, Horslijem i ostalima, Hant je imao i drugu stranu.
– Bilo je trka pre kojih ne bi bio s nama nego kod kuće kod roditelja. Želeo je da se odmori, a patio je nekad i od jakih glavobolja, ali nije želeo da ide kod lekara da mu ne kažu da je nešto ozbiljno i da zbog toga ne može da se trka. Plašio se. Znao je da bude pod stresom pre trka, a često je i povraćao. Ja mislim da on nije voleo da bude vozač, ali je volieo sve ono što ide uz to – rekao je Horsli.
Za sledeću sezonu Hesket je napravio vlastiti bolid, ali on nije bio toliko uspešan iako je Hant u njemu pomeo konkurenciju na neslužbenoj utrci u Silverstonu. No, boemski život Hesketa i Hanta završio je 1975. godine. Iako je uživao, Hesketa je život u Formuli 1 ipak previše koštao da bi dugoročno mogao da gura tu priču pa se povukao na kraju sezone. Hant je završio na četvrtom mestu s 33 boda, 31.5 manje od svetskog prvaka Nikija Laude.
– Nisam više mogao, bilo je preskupo. A nisam želeo ni da zadržavam Džejmsa, tog neverovatnog talenta, u nekompetitivnom bolidu. Bilo je zabavno, bilo je ludo, ali došao je kraj – prepričao je Hesket godinama kasnije.
Tako je Huntova vozačka karijera još jednom došla pred zid. Očajnički je tražio mjesto u gridu i tko zna bi li ga našao da Emerson Fittipaldi nije iznenada napustio McLaren kako bi otišao voziti s bratom Copersucar-Fittipaldi. Bez drugih rješenja, McLaren je na nagovor Marlborova čovjeka Johna Hogana potpisao Jamesa Hunta za sezonu 1976. za samo 200.000 funti.
Bosonog na poslovnim sastancima
Potpis je „pao“ posle dugih pregovora jer Hant nije hteo da sledi stroga korporativna pravila poput onih da na službene večere mora da dolazi u odelu. Hantu to nije padalo na pamet i jedva je nagovorio ljude iz Meklarena da tu i takve stavke izbace iz ugovora i onda je potpisao.
– Mi organizujemo sastanak sa svim ljudima iz tima, sponzorima i svima, a eto Džejmsa u farmerkama, običnoj majici i potpuno bosog. Smeje se, rukuje se sa svima, a svi redom padaju na njegov šarm. Bio je neverovatan”, prepričao je Hogan.
Do te 1976. godine Džejms Hant bio je jedna od zvezda Formule 1 iako nije bio toliko uspešan na stazi. Atraktivnog izgleda, plave kose i velike harizme, Hant je punio naslovnice časopisa nevezanih s Formulom 1, a u novinama su tokom sezona izlazile njegove fotografije s hotelskih bazena u društvu brojnih lepotica. Formula je u tim godinama bila dijametralno suprotna današnjoj. Za početak, bila je strašno opasna. U sezoni 1975. poginuo je Mark Donahju, još dva vozača poginula su godinu dana ranije, a 1973. takođe dva. Osim toga, vozači su imali puno više međusobne interakcije, bili su otkačeniji i opušteniji i sve skupa nekako je bilo bliže običnim ljudima nego što je danas.
Kad je došao u Meklaren, Hantu se sve poklopilo. To je bio bolid koji mu je trebao da pokaže svu raskoš svogtalenta u jednoj od najdramatičnijih sezona u istoriji Formule 1. Hantovi nastupi u Hesketu nisu bili nezapaženi, ali uglavnom se sumnjalo u to da u kompetitivnom bolidu može biti dovoljno dobar kroz čitavu sezonu.
Hunt je slavio na prve de neslužbene utrke 1976. da bi na onoj prvoj u Brazilu u zadnjem minutu uzeo pol-poziciju ispred Nikija Laude s kojim će, pokazaće se, voditi jednu od najdramatičnijih, a po mnogima i najdramatičniju sezonu u istoriji Formule 1.
Iako je startovao prvi, Hant je u Brazilu odustao nakon što mu je zapela papučica gasa i završio je u ogradi. U Južnoj Africi je bio drugi da bi se u SAD sudario s Depaijeom i morao da odustane. U Španiji ga je Lauda prestigao odmah na startu, ali se Hant vratio i stigao je do prve pobede u sezoni da bi mu je sudije naknadno oduzele jer su otkrili da je njegov bolid bio 18 milimetara preširok.
Meklaren se žalio da je to bilo zbog širenja guma zbog vrućine tokom trke i pobeda mu je vraćena tek dva meseca kasnije. No, to će tek biti početak neviđene drame. U pauzama između raskalašnog života, neprospavanih noći i partijanja, Hant je te sezone dobro vozio, ali nije imao sreće.
U Belgiji mu je otkazao menjač, u Monaku čitav motor i nakon šeste trke sezone fantastični Niki Lauda imao je 33 boda prednosti ispred Hanta. Lauda je u tih šest trka četiri puta pobedio i dvaput bio drugi. Bio je nezaustavljiv.
Ričard Barton mu platio razvod
Hant je u sezonu ušao nakon razvoda od supruge Suzi Miler koju je oženio 1974. godine. Suzi ga je ostavila zbog nešto veće zvezde, glumca Ričarda Bartona koji je podmirio Hantov deo razvoda braka od 820.000 funti i to mesec dana nakon što se drugi put razveo od Elizabet Tejlor.
– Tati uopštee nije bilo krivo. Čuo sam od više njegovih prijatelja da na dan venčanja nije bio siguran je li to pametna ideja tako da mu je laknulo kad je Suzi zatražila razvod – rekao je Hantov sin Fredi.
Hant je drugu pobjedu u sezoni upisao u Francuskoj u kojoj je Lauda morao da odustane da bi u Brands Heču izleteo sa staze na startu nakon masovnog sudara. Dok se staza čistila, Hant je seo u rezervni bolid i, nakon što je trka restartovana, pobedio. Ferari Nikija Laude se žalio tvrdeći da je to bilo protiv pravila iako je njihov drugi vozač Regaconi na isti način nastavio i završio trku.
U jednoj od najkontroverznijih epizoda, vođstvo Formule 1 naknadno je diskvalifikovalo Hanta i poedu uručilo drugoplasiranom Laudi koji je uoči Velike nagrade Njemačke imao ionako veliku prednost. Rivalstvo Hanta i Laude te sezone bilo je jedno od najvećih svih vremena.
Nisu mogle da postoje dve suprotnije ličnosti od Džejmsa i Nikija. Hant, plejboj, koji je više od trka voleo devojke, alkohol i drogu, koji je partijao noć pre utrke i drugi dan pobeđivao sa jedne, i studiozni Lauda, čovek-mašina, kojeg su zanimale samo pobede i koji je trkama i pobeđivanju podredio sve sa druge strane.
Nije bilo ničega čega se Lauda, “Kompjuter”, kako su ga zvali, bojao. Čitav svet pratio je njihovo rivalstvo, želeli su da se ne vole, ali Lauda i Hant bili su jako dobri prijatelji.
– Kad sam prvi put došao u London u Formuli 3, Džejms mi je pokazao grad, pomogao mi je da učim engleski i, naravno, izveo me u provod. Tad je tek pokušavao da se probije kroz Formulu 3, ja sam bio bolji, ali me svejedno vodio svugde sa sobom – rekao je Niki Lauda i dodao:
Zajedno smo partijali tokom naših karijera iako ja nisam pio koliko i on. Ja sam znao kad mi je dosta, ali on nije. Dođavola, možda sam zbog toga propustio prilike kod nekih zgodnih devojaka. Verujte mi, on nije. Nisam mogao da ga pratim, ma, niko nije. Džejms je bio rok zvezda, kao neki lik s Vudstoka. Niko nikad u istorijinije bio kao on niti će biti. Bio je veliki frajer, ali je bio izrazito fer vozač.
Ključan momenat rivalstva
Ključan trenutak sezone dogodio se 1976. godine na Velikoj nagradi Nemačke. Trka se vozila na zloglasnom Nordšlajfu, zastrašujućoj 22.8 kilometara dugoj stazi kroz livade, šume i 300 metara visinske razlike. Nisu je bez razloga zvali “Zeleni pakao”.
U nedeljama uoči trke, Lauda je pozivao na ukidanje VN Nemačke na toj stazi upozoravavši da jednostavno nema dovoljno sigurnosnog osoblja koje bi se rasporedilo oko tako duge staze.
Lauda je pozivao na bojkot staze, ali su vozači ipak odlučili da nastupe. Hant je osvojio pol-poziciju, kiša je padala čitav dan, ali je stala uoči trke. U drugom krugu Laudi je otkazala zadnja suspenzija zbog čega je izleteo sa staze, zabio se u ogradu, a bolid se raspao i zapalio.
Odbio se nazad na stazu i tad je na njega naletio Bret Lunger. Laudi je od siline prvog udarca kaciga pala s glave, ostao je zarobljen u bolidu i doslovno je živ goreo. U pomoć mu je potrčao Arturo Mercario koji se zaustavio kraj njega i izvukao ga iz bolida.
Na opšte čuđenje, Lauda je stao na noge i odšetao sa staze da bi nakon toga pao u komu. U bolnici je dobio i poslednji blagoslov od sveštenika, ali je nekim čudom preživio. Austrijanac je ostao bez većeg dela desnog uha, bez kose na desnoj strani glave, obrva i očnih kapaka koji su mu rekonstruisani.
Hant je pobedio na Nordšlajfu, u Austriji je bio četvrti, a u Holandiji je takođe pobedio. Laude nije bilo i Džejms je smanjio zaostatak na samo dva boda. Titula prvaka trebalo je da bude samo formalnost za Hanta budući da je u zadnjih šest trka morao da skupi par bodova da prestigne Austrijanca.
Senzacionalan povratak Laude
No, onda je došla senzacionalna vest da se Niki Lauda vraća na Veliku nagradu Italije, samo šest nedelja nakon što je bio u komi. Pojavio se na pres-konferenciji u Monci deformisanog lica, bez pola uha i zamotane glave kako bi prekrio rane i rekao da će se trkati i da se ne predaje.
Šokirao je i Ferrari koji za njega uopšte nije imao bolid pa ga je brže-bolje dobavio. Senzacionalno, Lauda je osvojio četvrto mesto, a Hant je izleteo. Ipak, Lauda više nije bio isti iako je to pokušao da sakrije.
– Pričalo se o tom mom neverovatnom rezultatu, ali ja sam skrivao istinu. Bio sam prestravljen na treningu. Dijareja. Povraćanje. Srce mi je strahovito lupalo. Biti prestrašen nije opcija u ovom poslu. Rekao sam sebi: Ne možeš ovakav da voziš. Trebalo mi je vremena da dođem k sebi u bolidu i kad sam prešao tu neku liniju, osećao sam da sam se vratio – rekao je Lauda par godina kasnije.
Njegova trka tog dana govori sama za sebe. Čovek je izašao iz groba i šest nedelja kasnije osvojio četvrto mesto na Grand Priju. To je zaista fascinantno!
Džejms Hant
Hant je bio besan. Na večeru uoči trke u Kanadi došao je u farmerkama i majici, a nakon toga je izašao van i, kako kažu svedoci, uništio se od alkohola i koječega još. Na trku je sledećeg dana došao u istoj odeći, presvukao se i pobedio, a Lauda je bio osmi.
Na sledećoj trci u SAD Hant je opet bio nezaustavljiv i pobedio, dok je Lauda osvojio treće mesto. O njihovom fenomenalnom rivalstvu 2013. godine snimljen je fantastičan film “Rush”.
Hantov sin Fredi smatra da su neverovatne vožnje njegovog oca u Kanadi i SAD nepravedno izostavljene iz scenarija.
– Stari je najbolje trke odvezao u Kanadi i SAD i mislim da se premalo naglasilo u filmu koliko je u njima bio dobar. Pitao sam to reditelja Rona Hauarda, a on mi je rekao da je to izostavio jer ljudi ne bi verovali koliko je dobar bio. Stvarno glup odgovor – rekao je Fredi.
Šokantan finiš sezone
Dramatičnije nije moglo. Odluka o prvaku sveta trebalo je da padne u Japanu, na Fudži Spidveju kraj Tokija, a Lauda je imao tri boda prednosti ispred Hanta. Bodovi su se delili za prvih šest mesta po principu 9-6-4-3-2-1 i Hunt je morao da osvoji tri boda više od Laude.
Ako bi bili izjednačeni, Hant bi uzeo titulu zbog većeg broja pobeda (6:5). U to šta je Džejms Hant radio uoči najvažnije trke u njegovoj karijeri zaista je teško poverovati.
No, oni koji su tamo bili, a neki su i sudelovali, posvedočili su kako je Džejms provodio zadnje sate pre VN Japana. Hant je odseo u hotelu Hilton u centru Tokija u kojem je, kakve li slučajnosti, odjelo 35 hostesa „British Airwaysa“ koje su čekale sledeći let. Legenda kaže da je Džejms svih 35 pozvao u svoj luksuzni apartman, naručio hektolitre alkohola i desetke grama trave i kokaina i partijao čitavu noć.
Devojke bi ujutro otišle na letove, a poslepodne bi došle nove. I tako svaku noć pre odlučujuće trke. Uostalom, Hant je jednom rekao da je spavao s 5.000 žena u životu.
– Nije legenda. To su mi iz prve ruke ispričali ljudi koji su bili tamo. Ove od sinoć pre bi otišle, a drugi dan bi došle nove. I tako u krug. To za 5.000 žena baš nisam siguran. To je previše, čak i za mog starog, a i sumnjam da je baš brojao. No, sigurno se radilo o stotinama, možda i koja hiljada devojaka. Bio je jako zgodan, šarmantan i svi su ga voleli – rekao je njegov sin Fredi.
Nitko nije očekivao da je Hant sposoban da nakon takvih noći napravi ono što je trebalo za titulu, ali takvom liku jednostavno je moralo kad-tad da svane. Nakon što su ga diskvalifikovali u Velikoj Britaniji, nakon što je njegov najveći konkurent doslovno ustao iz mrtvih i vratio se trkama, Džejms Hant je trebao nekakvu pomoć nakon što je u kvalifikacijama bio drugi, a Lauda odmah iza njega.
„Hantovska“ priprema za trku
Pomoć je stigla u vidu japanske hostese i nečuvenog proloma oblaka na dan trke. Dok su se ostali vozači pripremali za trku, Hant je uhvaćen u WC-u kako, s kombinezonom skinutim do kolena, vodi ljubav sa hostesom pre nego što će sjesti u bolid. Kad je u njega seo, kiša je jako padala čitav dan, a kad je trka počela, nebo se otvorilo. Apsolutno ništa se nije videlo od kiše, koja se slivala po stazi toliko jako da su neki vozači pre starta protestovali da se otkaže.
No, nastavila se, ali Niki Lauda u tome više nije želeo da učestvuje. Na kraju drugog kruga Lauda je svoj Ferari odvezao u boks i odbio da se trka na stazi za koju je mislio da je preopasna. Da par meseci ranije nije skoro poginuo na Nordšlajfu, možda bi i nastavio, ali ovako nije bio spreman da reskira. Hantu, jasno, nije padalo na pamet da odustane. S Laudom izvan trke, trebala su mu samo tri boda, odnosno četvrto mesto da postane svetski prvak.
Bio je na prvom mestu, a iza njega je bio timski kolega Mas koji mu je čuvao leđa, ali je izleteo. Hantu su gume počele da otkazuju pa su ga 11 krugova pre kraja prestigli Depalije i Andreti. Sve je i dalje bilo dobro jer je držao treće mesto, a uskoro i drugo nakon što je Depalijeu pukla guma. No, ubrzo se isto dogodilo i Hantu koji je morao u boks. Dva kruga pre kraja bio je peti, ali su Džons i Regaconi ispred njega jedva uspevali da ostanu na stazi s istrošenim gumama i Hant je obojicu prestigao i osvojio treće mesto i samim tim titulu svetskog prvaka.
No, Haunt nije imao pojma koji je. U čitavom tom haosu i kiši dobijao je oprečne informacije dok je prolazio kroz startnu ravninu jer radio-veze s boksom u to vreme nije bilo. Završio je krug iza pobednika Marija Andretija i kad je došao u cilj bio je besan na tim jer je smatrao da ga je loša taktika stajala titule.
Nije verovao da je prvak
Svi su skakali oko njega i govorili mu da je svetski prvak, ali Hant nije verovao. Previše je preokreta bilo u ovoj sezoni da bi mogao da počne da slavi. Tražio je neki papir na kojem se vidi konačni poredak i vikao je “Dajte mi dokaz!”.
-Hteo sam da budem ti potpuno siguran. Nisam želeo da slavim i mislim da sam svetski prvak da bi mi onda neko rekao da nisam zbog tog i tog razloga, a bilo je barem 300 razloga da nešto krene po zlu. Tek kad sam pogledao sve zapisnike i kad su mi potvrdili da je to zaista i konačni poredak počeo sam delimično da verujem da sam prvak”, rekao je Hant nakon trke i dodao:
Kad sam stao na postolje kraj Andretija, samo sam čekao da me neko odvuče i kaže mi da nisam prvak. Signali iz bokseva su bili zbunjujući. Rekli su mi da sam četvrti, a znao sam da sam u jednom trenutku prošao trećeg. Poznavajući koliko su nepouzdani bili čitavu sezonu, ništa im nisam verovao. Kad sam završio razgovore s novinarima, izašao sam napolje i bio je mrkli mrak. Nigde nikoga. Nikoga nije bilo da mi oduzme to treće mesto. Tek tada mi je došlo u glavu da sam svetski prvak.
Lauda nije imao pojma kako je trka završila dok nije došao na aerodrom. Kad je odustao, kratko se čuo s ljudima iz Ferarija koji su bili ljuti na njega. Enco Ferari urlao je na njega preko telefona i kad je shvatio da ga niko nije pitao kako se oseća, Lauda je uzeo ženu za ruku i otišao na aerodrom. Tek je tamo na televiziji video da je ostao bez titule.
48 sati ludila
I dok je Lauda bio na putu kući, u Tokiju je počela fešta i žurke kakve se ne pamte. Uz Hanta, najveći dobitnik bio je Džon Hogan, šef marketinga Marlboroa. Njemu je bilo svejedno ko će biti prvak jer je Marlboro sponzorisao i Laudu i Hanta. Ali, Hant je bio idealan muškarac za Marlboro kampanju i idealno zaštitno lice proizvoda.
Naročito nakon što je Lauda ostao bez pola lica. Parti nije stajao sledećih 48 sati. I Hogan i Hant poslali su devojke kući. I one su znale šta sledi. Pridružio im se i Ber Šin, novi svetski prvak u motociklizmu, i o njihovom slavlju pričalo se godinama.
Hogan se pobrinuo da bude alkohola i hrane koliko god treba, da navrate i devojke, a i da bude raznog praha, zlu ne trebalo. Hant je u tih 48 sati sodome i gomore spavao četiri sata, a takav mamuran, izubijan od alkohola, droge i seksa pojavio se na prijemu u britanskoj ambasadi. Dres kod je, jasno, postojao, ali napravljen je izuzetak za svetskog prvaka koji je došao u flekavoj odjeći i jedva stajao na nogama koliko je bio pijan. Vratili su se u Hilton gde je Hant morao da se druži s Marlborovim direktorima, ali je izgledao kao duh.
Pili smo dva dana bez prestanka. Odspavao je par sati, ali to mu, naravno, nije pomoglo. Ostalog se ne sećam.
Džon Hogan
Hant je za povratak kući imao kartu u ekonomskoj klasi u kojoj je uvek leteo, ali mu je Japan Airlines za nagradu to promenio u biznis-klasu. To je značilo da let može čekati u loži za one s biznis-kartama. Pijani Hant u bar je upao s ogromnom plišanom gorilom koja je imala činele na rukama i kojima je Hunt neumorno mlatio satima čekajući let.
Popio sav alkohol pa išao u biznis-klasu po još
Po dolasku u avion, Hanta je na stepenicama ličnodočekao kapetan pokazavši mu njegovo mesto u biznis-klasi. Hant nije hteo ni da čuje, nego je hteo da leti s mehaničarima i ostalim članovima ekipe. Međutim, nakonn par sati nestalo je alkohola u ekonomskoj klasi, pa je Hant ipak morao do biznis klase.
Cirkus se nastavio. Kako je let odmicao, svi su polako zaspali. Šin je nagovarao stjuardese da odu u WC, a Hantu je bilo dosadno pa se vratio u biznis-klasu na večeru s kapetanom i ostalima. Paralelno je pio pivo i vino, a stujardese su trčale od kuhinje do stola kako bi stigle da napune čaše.
– Bio je to potpuno bizaran let po svim kriterijumima, ali baš svi u tom džambo-džetu su bili presrećni. Kad smo sleteli na Hitrou, Dćejms je preživljavao najgori mamurluk u životu i ničega se nije sećao – prepričao je Hogan.
Hant je jedva silazio niz stepenice pred masu fotoreportera i više od 2.000 navijača koji su ga dočekali na aerodromu. Došli su i roditelji koji su ga grlili onakvog umaljanog, a tu je bila i Džejn Birbek, sad i službeno njegova devojka koja se pravila da se proteklih 48 i nešto više sati nije dogodilo.
U danima koji su sledili razvlačili su ga na sve strane. U čitavom tom haosu Hant se setio svojeg velikog rivala.
– Žao mi je što sam na onakav način osvojio titulu. Žao mi je zbog svih ostalih momaka što se trka odigrala u onakvim uslovima. Iskreno, jako sam želeo titulu i mislim da sam je zaslužio. Ali, najpoštenije bi bilo da smo Niki i ja podelili titulu. – rekao je Hant.
Razulareno partijanje i dani proslava bili su svojevrsni kraj Hantove karijere. Vozio je za Meklaren još dve godine da bi 1979. prešao u Wolf. Nije mu išlo, imao je dosta problema s bolidom, a jako ga je potresla i pogibija Ronija Pitersona u Monci godinu dana ranije. Hant je rekao – dosta je.
U godinama nakon vozačke karijere, Hant je nastavio svojim životnim stilom, a zarađivao je kao komentator trka na BBC-ju. To je radio isto onako kako je vozio – izrazito talentovano, duhovito i do zla boga zabavno. Vređao je kolege vozače kad je mislio da ne voze dobro, govorio je u eter da su papci, neznalice i budale, a publiku je to strašno zabavljalo.
Skrasio se kad je upoznao ljubav svog života
Nije želeo da se njegov glas emituje u Južnoj Africi zbog aparthejda, ali nije to mogao da zaustavi pa je deo zarade od komentrisanja dao aktivistima koji su se borili za prava crnaca.
U zimu 1989. u restoranu u VImbldonu tad 35-godišnji Džejms upoznao je 18 godina mlađu Helen Dajson. Tajio je vezu od svojih prijatelja, ona od roditelja, ali Hant je ponovo bio srećan. Ovu trku nije želeo da izgubi. Ostavio je piće, žurke i drogu i počeo da živi normalnim životom. Vozio se biciklom, kupio je običan automobil i postao „obični“ čovek. Nakon što je kroz i preko njega prošlo 5000 žena, hektolitri alkohola i kilogrami i kilogrami droge, Hant se skrasio.
– Poslušao me je. Tri, četiri godine živeo je sasvim normalno. Bio je vedar, obožavao je Helen i veselio se životu s njom – rekao je Lauda.
Odlučan da s Dajsonovom provede ostatak života, Hant ju je nazvao 14. juna 1993. godine i zaprosio je. Helen je, naravno, rekla “Da”, a presrećni Džejms obavestio je prijatelje i legao u krevet. Više se nikad nije probudio. Džejms Sajmon Volis Hant preminuo je u snu u noći između 14. i 15. juna 1993. godine. Nakon svega što je u životu radio, hiljada sati u bolidu koji su tad bili jako opasni i razularenih zabava, preminuo je od strašno jakog srčanog udara.
Izvor:sportal.blic.rs
