fbpx

Nikad nije rano za logopeda

Lekari kažu da za odlazak kod logopeda nikad nije rano. Kašnjenje na pregled produžava lečenje, a napredak i izlečenje su neizvesniji. Pravilno pisanje i čitanje zavise od toga kako dete govori, zato ispravke u govoru treba da se obave pre polaska u školu.

Više od 60 podsto dece predškolskog uzrasta ima teškoća u govoru, podaci su Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju. Za odlazak kod logopeda nikad nije rano, kažu lekari, dok kašnjenje na pregled produžava lečenje, a napredak i izlečenje su neizvesniji.

speech-pathology-brisbane-pediatric

 Pre samo godinu dana, Marija nije umela da izgovori više od    20 glasova. Sa četiri godine majka ju je odvela na prvi    pregled. Žao joj je što to nije učinila ranije, jer bi lečenje    trejalo kraće. Na sreću, upornost se isplatila, pa je  devojčici  ostalo da savlada još samo glas “R”.

“Marija uopšte nije htela da žvaće”, objašnjava njena majka. “Do druge godine je jela pasiranu hranu i jezik uopšte nije imao funkciju koju je trebalo da ima, totalno je bio čvrst znači kao kost i nikakav pokret nije mogla da uradi jezikom i samim tim nije mogla da pravilno da izgovara glasove”, objašnjava majka.

Vrata logopeda prva su na koja roditelji zakucaju kad dete ne priča kako treba, što nije dovoljno.

U dijagnostiku i lečenje mora da se uključi tim stručnjaka koji čine pedijatar, logoped, psiholog, dečiji neurolog i psihijatar.

Kod mucanja i zamene slova, ako se reaguje na vreme, rezultati su očigledni kroz nekoliko tretmana.

Logoped Budimirka Simić Ružić kaže da većinu govorno-jezičkih problema roditelji mogu sprečiti na taj način što će se adekvatno baviti svojom decom.

Sve više vremena provoditi s njima u direktnoj komunikaciji, voditi računa o fizičkom zdravlju deteta, lečiti respiratorne infekcije i upale ušiju, takođe obezbediti detetu, što nije bez značaja, ritmove spavanja, ishrane, dnevnih aktivnosti”, objašnjava logoped.

Pravilno pisanje i čitanje zavise od toga kako dete govori, i zato ispravke u govoru treba da se obave pre polaska u školu.

Psihijatar Ljiljana Lazić kaže da govorni poremećaji mogu uticati na samopouzdanje deteta u školi.

“Škola zahteva jedan visok govorni status. Ukoliko dete ne ume da da odgovore na postavljena pitanja zbog govornog poremećaja i ukoliko se to ponavlja postaće nesigurno što će za posledicu da ima zapravo otpor prema učenju s jedne strane i s druge strane otpor prema dolasku u školu”, ističe Lazićeva.

Da kasnije deca ne bi imala komplekse, treba reagovati čim se primete nepravilnosti u govoru, upozoravaju stručnjaci.

Nažalost, hiljade dece u Srbiji, umesto da se igraju sa vršnjacima, vreme provode sa logopedima u zdravstvenim ustanovama.

 

Izvor: RTS

Sunčica Miščević
Sunčica Miščević
Učiteljica koja veruje da su "misli kao kapi vode. Ako stalno ponavljate iste misli , stvarate ogromnu količinu vode. U početku je barica , pa bara , pa jezero i na kraju - okean. Ako su Vam misli pozitivne , možete plivati u okeanu života".