Jesen…
Kiša…
Vetar…
Oluja…
Šta me nesebično veže
pomisao zebe u gnezdu
dok žuto lišće sa drveta
nepromišljeno zebe noćima.
Oluja
Nebo…
Krila plave ptice
pred smrtnikom veče.
Gle, neko me posmatra?
Iza sakrivene jesenje breze
što se nada mnom skrila.
Kroz šum srca ranjenog
talasa nostalgija žene…
Šarene se boje žutog lišća
to ljubav zove mene ishitreno.
Dok ne dodje ponovo proleće
srce neće da prolista iznova.
Uz Jesenje…Kiše..Vetar…Oluja…
Liče mi na nostalgične note!
