Iako mi se tako ne čini
ja sam te ipak
-izgubila…
Nestala si neočekivano iz mojih udova,
iz mojih čvrstih mišića
iz mojih tananih finih pregiba na vratu
nestala si moja mladosti
-zauvek…nepovratno.
I pored svega nisam od onih koji
žale za izgubljenim.
Otišla si
a neću ti reći
-neka si!
Tek da bih zadovoljila ličnu sujetu.
Zato što mi je bilo sve lepo sa tobom!
Svaki osmeh, svaka suza i svaki bol.
I zato što su sve tišine i sve pesme i sve nade
samo tobom bile nadahnute
i samo pod tvojim uticajem
nastajale i nestajale.
Rastanak, je zato došao
skoro neprimetno…
I sada, iako te nema više,
i iako znam da mi se
nikada više nećeš vratiti
Još uvek
negde u uglu
mojih suznih obnevidelih očiju,
i u uglu mojih suvih stegnutih usana
i mojeg dalekog maglovitog sećanja
te se još sa setom prisećam …
O, moja, moja mladosti.
Nada Kljajić
