spot_img

Olga Tomović: Blizanac i ovan u ascendentu

„Trebalo bi da budeš nametljivija.“, konstatuje siva masa, a srce odgovara:
„Čemu? Prave vrednosti se same predstavljaju, ne treba im advokat.“
„O kako grešiš, budalo sentimentalna! Gde ti živiš? Kome je stalo do tih tvojih „pravih“ vrednosti?! Sada su vredne druge stvari, otvodi se malo, pogledaj oko sebe!“
„Otvoreno sam, i nemam nameru da se zatvorim samo zato što je svet odlučio da hoda na rukama. Moje vrednosti će uvek biti prave, jer ja ne vidim ništa drugo osim ljubavi, večnosti i pravde, a ti se zanimaj sa tričarijama koje su prolazne kao i te tvoje nakaradnosti.“
„Slušaj, ti, ti, dosta sam te ja vadio iz svakakvih go…, smučilo mi se da te teglim kroz život. Lakše mi je da idem bez tebe, jer ova je ova će borba biti teža nego prethodne, a nemam ruke da te zadavim, ni ti nemaš pluća da se ugušiš. Bolje ti je da tu kucaš i ćutiš…sakri se i sledi me, ili crkni…“
„Sledi ti mene. Neće biti lako, biće teže, ali upoznaćeš život, osetićeš sve, od ekstaze do bola nepojmljivog tojoj sivosti. Tvoja pamet ne registrije tanane imulse duše, a ja ih čitam kao knjige, i kažem ti, sledi me i pusti me da nametnem sebe.“
„Prošlog puta, kada si zaglavio u crnilo i nisi bio dovoljno hrabar da kuckaš dalje, ja sam preuzeo. Tako će da bude i sada. Iznedrićeš nešto tako tanano i čudesno, a ono če da ugine, jer je ovo svet za jake i bučne. A onda ćeš da se zavučeš u rupu i da cviliš…“
„Ne, neću, nikada više neću da padnem pod uticaj tame koja guta moje vrednosti, a potura mi svoju plitkost da i vezuje mi ruke da ne mogu da isplivam. Ne shavataš ti emocije, one se nameću same, ni savest ne razumeš, ona je presudna, ona je merilo vrednosti. U ostalom, vreme će pokazati ko je od nas bio u pravu.“
„U redu. Predlažeš da se ja povučem, ja, mozak, a da ti plačljivko preuzmeš…ma ti nisi…“
Iz slepoočnica probijala se glavobolja, a u grudima ju je probadalo. Odložila je svoje pisanje na par trenutaka i sela sasvim mirno. A ond je udahnula i glasno opsovala:
„Pa, majku mu, opet, opet vi, opet gužva i gore i dole, ajde da se dogovorimo da sarađujemo. Makar sada, dok pišem, dok završavam ono što mi se čini kao valjani komad neverovatnoće!“… Dok je sastavljala sledeći niz reči, bolovi su prestali, telo se opuštalo i prepuštalo se njenoj volji, ipak je ona bila iznad mnoštva, blizanac u horoskopu, odličan pisac, dobar kritičar svog doba, čista duša u prljavom vremenu. A za takve se retko pronađe mesto u sadašnjosti…oni stvaraju budućnost…

Olga Tomović
Olga Tomović
Rođena 1969. u Beogradu. Život joj je obeležila muzika i politika, umetnost i realnost, stvaranje i razaranje. Diplomirala je violinu na FMU u Beogradu, a takođe i žurnlistiku na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu. Pisanjem se bavi od najranijeg detinjstva, a piše kao što svira - srcem, iz srca i čiste emocije. Glavni je urednik i lektor na portalu Konkretno.co.rs, gde objavljuje svoje priče, pesme u prozi i kolumne. Autor je romana „Lav i Ruža“ i zbirke priča „Bajke o bogovima, vukovima i ženama“ , oba u završnim fazama pred objavljivanje.