Mesec januar je najduži mesec u godini, praznici, računi,nameti, pokloni za decu, za prijatelje, a onda dolaze razočarenja. Srbistan je čudo, decembarske bajke se u januaru pretvaraju u novogodišnje horor otrežnjenje. Odozgo nam u decembru poslovično obećaju bolji život, a u januaru nam obavezno odgrizu i deo onog jada koji smo imali u decembru.
I ništa…ni P od promena, ni makac sa tačke A koja tone brzinom đuleta u muljevitu budućnost. Neko me je štrecnuo pre par dana. Jedan plaćeni optimista reče da ne podnosi kukumavke i mračnjake koji samo zapljuvavaju i ovako opljuvano vreme i podrža ga mnoštvo, dobi čovek preko 500 lajkova. Znači da smo mi kritičari vremena već dojadili sa ubadanjem prsta u oko i da je vreme da počnemo da piskaramo o lepoti srpskih domaćih proizvoda upakovanih za izvoz u Kinu, Rusiju, Arabiju sa sve diplomama, ugrađenim silikonima i novim hiealuronskim filerima po čelu, usnama i obrazima (pardoniram ako pogreših u spelovanju supstancije, nije mi još uhu prirasla).
E, pa ne može. Neće moći dokle god nas ima sa ćerkama i sinovima u belom svetu i promajom u novčaniku, a duhom i svešću na ovoj strani dobra.
Prošli praznici, prošle glavobolje od lošeg vina i lažnih željica, prošlo i praznično grejanje… Dobar dan januarski Srbi, kako vam se sviđa „novi početak“?
Olga Tomović: Srpski januar – decembarsko siroče
