Anja: :) Dobro veče.
Anja: Jesmo li mi opet u nekoj svađi?
Oran: Ne, naravno.
Anja: Primećujem da me ignorišete opet.
Oran: Dobro veče. Ne, nikako. Pratio sam neku vest. Sada sam tu, baš.
Anja: Kako ste, dragi čoveče?
Oran: Huhu.
Anja: Zadihano?
Oran: Zagrcnuo sam se, baš! :)
Anja: Šta Vam bi sad?
Oran: Pa malo me iznenadi Vaša formulacija(opet).
Anja: Baš ste Vi nešto iznenađeni…Šta Vam je?
Oran: Neće me biti narednih nekoliko dana…
Anja: Pa šta da se radi…Koga nema bez njega se može :)
Oran: Naravno, baš. E, sada ću morati par minuta da budem odsutan.
Anja: oki
Oran: Ete me. Tu ste?
Anja: Naravno da jesam. Viktorija ovde :)
Oran: Aha. :) Pa kako ste, Viktorija?
Anja: Fino sam, hvala. Kako ste Vi?
Oran: Ja sam odlično!
Anja: Ono Vaše odlično?
Oran: Ma nebitno. Neka bude odlično, pa kako god da je. Dosadno mi je više da objašnjavam…a onda i sam postajem dosadan, zar ne?
Anja: Volite da ostavljate stvari pod tepih?
Oran: A Vi?
Anja: Pitala sam Vas. Ja Vas.
Oran: Uglavnom ne. Vi?
Anja: Ni ja ne uglavnom, samo na tepih :)
Oran: Aha. :) Kako provedoste dan?
Anja: Častila sam se odmorom jednim velikim. Uživala, tačnije.
Oran: Bravo! Bili ste sa Vašim dragim?
Anja: Pa častila sam se zbog jučerasnjeg ispita.
Oran: Bili ste sa Vašim dragim?
Anja: Na kratko smo se videli, baš na kratko.
Oran: Pa kratak je onda bio taj odmor, a i uživanje.
Anja: Inače, jela sam voćkice ceo dan, pila sokiće, spavala, zalivala cveće, išla na torticu…kupala se…
Oran: Čekajte…
Anja: Mazala marmeladom :) Čekam. Uvek. Vas.
Oran: Kažete da ste se častili…Da li sam u pravu?
Anja: Jeste.
Oran: Pa ima li neko da Vas časti?
Anja: Samu sam sebe častila jednim odmorom. Razumete li?
Oran: A ima li neko da Vas časti?
Anja: Ne razumem ja Vas sad…Kako mislite mene neko..?
Oran: Pa evo, pojasniću…Postoji li neko ko će Vas častiti zbog Vašeg uspeha?
Anja: Aha, pa mene su častili odmah juče čim su videli ocenu u indeksu, obradovali se…
Oran: Dobro.
Anja: Čak sam tati dva puta stavili da gleda, ali jednom je bila čast :)
Oran: Super, baš. :)
Anja: Kaže da sam bezobrazna…a ja nisam.
Oran: E, sada kažete da ste se častili jednim odmorom velikim, a sa dragim ste se videli na kratko…Da nije to slučajno u protivrečnosti?
Anja: Samo sam mislila da još jednom vidi ako nije dobro prvi put. Nikako. Bilo je toplo danas, nije bilo za dugo zadržavanje napolju, a i meni je bio preko potreban odmor. Dovoljno je i na kratko. Bitno je da smo se videli.
Oran: E, sada kažete da ste se častili jednim odmorom velikim, a sa dragim ste se videli na kratko…Da nije to slučajno u protivrečnosti? Da nije to slučajno u protivrečnosti?
Anja: Nije. Ne. Ne. Nije. Ne. Ne.
Oran: Naglasiću…Da nije to slučajno u protivrečnosti?
Anja: Ne. Šta Vam nije jasno? Je li Vam je sada jasno?
Oran: Onda mi je sve jasno.:)
Anja: Pa šta Vam je jasno sada?
Oran: Pa da ste se odmorili kada ste se sa dragim videli na kratko. A da li je to Vama jasno?
Anja: Ne, odmarala sam kad sam bila sama.
Oran: Pa koliko ja shvatam, Vi ste govorili o čitavom danu, a ne o delu dana, baš.
Anja: Da li je to Vama jasno?
Oran: Meni je sve jasno…samo izgleda da Vama nije jasno.
Anja: Nije ni važno..počinjete opet sa onim Vašim…ja Vam rekoh, a Vi kako shvatite…
Oran: Kojim mojim?
Anja: Vašim izvrtanjem tuđih reči i rečenica.
Oran: Opa! Ja sada izvrćem tuđe reči i rečenice?!
Anja: Da, to radite.
Oran: Gle ti nje…Pa ovo je uvreda, baš. Očekujem izvinjenje, i to vrlo brzo. Baš.
Anja: Izvinite, ali nemojte to više raditi :)
Oran: Da ste bliži…Svašta…baš…
Anja: Šta biste mi? Šta? Šta? Zanima me šta. Hajte.
Oran: …
Anja: …..:) …….. . . . . . . .
Oran: Ma!
Anja: Ma hajte.
Oran: Ma nemam Vašu sliku.
Anja: A da, ružna sam, zaboravih.
Oran: Nisam to rekao, baš.
Anja: Rekli ste, znam.
Oran: Netačno.
Anja: Sećam se vrlo dobro. Tačno.
Oran: Netačno. Dajte, da vidim, Kada sam to rekao?
Anja: Pre neki dan kad ste videli…posle svađe one.
Oran: Rekao sam tada više puta da ste lepi.
Anja: Netačno.
Oran: Tačno. Baš. Uostalom, osvežite mi pamćenje.
Anja: Rekli ste da sam ružna i da ne vidite njušku.
Oran: :) Kakav ste Vi folirant, svaka čast! Pa ja to ne bih rekao ni u ludilu najgorem!
Anja: Znate da sam za malo mogla da padnem čas zbog njuške? Ja folirant?????????
Oran: Pa da. Čas?
Anja: Ja folirant? Zbog čega sad?
Oran: Vi, nego ko?
Anja: Ja se ne foliram, bar svodim na najmanju meru moguću.
Oran: Pa šta onda pričate gluposti…ružna…njuška…Na šta Vam to liči?
Anja: Nije ružna, ali je njuška :)
Oran: Pišete gluposti, baš.
Anja: E pa šta…
Oran: To ne prilići Vama, baš. E, pa to.
Anja: Kad Vas neće biti tu danima sad ima da pišem šta hoću….iz besa.
Oran: Ih, ih…Ma nemojte mi reći…Uostalom, evo dobre prilike da me se otkačite…baš.
Anja: Vi to opet želite?
Oran: Naravno.
Anja: Praviću se kao da nisam ovo videla.
Oran: Pa dobro, kako god Vi kažete…baš. Nego, ja stvarno ne vidim šta Vi vidite u ovome?
Anja: U Vama.
Oran: Ma pustite mene…mene možete naći svuda oko Vas, ako malo bolje pogledate…
Anja: U Vama vidim, ne u ovome.
Oran: Ali želim pitati…Šta Vi konkretno u meni? Zar to nije besmisao, bre?
Anja: Šta Vi hoćete opet?
Oran: Hoću da Vam kažem da mene imate oko Vas, garantujem. Jasno?
Anja: Štaaaaaa?
Oran: Ima me takvih oko Vas, koliko hoćete. Jasno?
Anja: Jasno.
Oran: Napokon.
Anja: Ali jasno je to meni odavno :) I ništa sa tim. Vi ste Vi.
Oran: Da slažem se, ja sam ja…ali ponavljam, mene ima oko Vas, koliko hoćete. Baš.
Anja: Nemojte da me zaboravite dok budete odsutni…
Oran: Samo malo se okrenite i pogledajte.
Anja: Nema Vas, Vi ste Vi.
Oran: Dobro, samo da znate…ako budemo prekinuli kontakt…nekada…prepoznaćete me skoro u svakom…baš…i onda će Vam biti jasno ovo što sam pričao.
Anja: Nemojte tako..molim Vas.
Oran: Morao sam, nikad se ne zna šta donosi dan, a šta noć.
Anja: Toliko se razlikujete od drugih, mnogo.
Oran: :)
Anja: Neću da Vas slušam.
Oran: Dobro, samo da znate…ako budemo prekinuli kontakt…nekada…prepoznaćete me skoro u svakom…baš…i onda će Vam biti jasno ovo što sam pričao.
Anja: Neću i tačka. Vi ste Vi.
Oran: Dobro, Vaša volja. Poštujem uvek tuđu volju, baš.
Anja: Moja. Moja volja i tačka.
Oran: Tuđu je mnogo tuđa reč, izvinjavam se. Da, tačno.
Anja: Dragi ste mi i nećete to pokvariti. Nećete. Ma koliko se trudili opet i opet.
Oran: Nije mi ni cilj da Vam bilo sta kvarim, već da Vam ulepšam, baš. Zato Vam ovo sve i pričam.
Anja: Pa onda tako i uradite, ne kvarite.
Oran: Dešava se…zaista…zablenu se ljudi posle određenog vremena kuckanja ovde…
Anja: Ali šta je sad opet čoveče?
Oran: A ja kažem, postoji li iole neki racionalan razlog?
Anja: Divni ste. Toliko drugačiji od drugih. Pažljivi. Divni, jednom rečju.
Oran: Ma to je sve fol, bre.
Anja: Nije. Znam da nije.
Oran: Pa vidite li da ja igram duplu igru…kao fol, skrećem Vam pažnju, a u stvari time Vas kupujem da pomilsite da sam ja fini i sve Vam predočavam?
Anja: Netačno.
Oran: A mislite li bar malo da smišljeno izvlačim profita iz toga, bar pet posto?
Anja: Netačno. Opet laž. Osećam Vas nekako. Vaše drugo ja. Sećate se?
Oran: Ne. Nemoguće da Vi ne vidite da ja ovim što sve pričam otvoreno u stvari Vas kupujem.
Anja: Nije tačno, neću uopšte da razmišljam u tom pravcu.
Oran: Delom je to možda iskreno, ali delom je žestoka prevara.
Anja: Ne zanima me to, ne verujem da ste takvi. Toliko mi se čini da Vas znam. Niste takvi, ne. Ništa. Osetila bih odmah. Znam.
Oran: I tačno sam prepoznao Vas, i Vašu ličnost…i video čime Vas najlakše mogu pridobiti i na tu kartu i igram…
Anja: Niste takvi. Ne, niste takvi.
Oran: Taktika. Hm. A otkuda znate?
Anja: Nemojte mi sada sve rušiti, molim Vas. Kreću mi suze opet. Molim Vas.
Oran: Pa moram…Jao! Nemojte, molim Vas…kakve, bre, suze! Neću to da vidim!
Anja: Isplačem se ja tako često. Protrljala sam samo oči…malo je krenulo…
Oran: A, dobro, ako stalno plačete, onda izvolite…
Anja: Nemojte tako surovi biti, molim Vas.
Oran: Slobodno…Kad završite, za deset minuta, javite se.
Anja: Opet počinjete biti bezobrazni i drski. Ali, zašto…?
Oran: Pa rekli ste da stalno plačete…obzirom na tekve okolnosti, a da ja nisam neko ko nekoga sprečava u obavljanju redovnih dužnosti…
Anja: Sutra dolazite ili ne?
Oran: Ponudio sam se da omogućim to stalno plakanje dežurstvom…Eto.
Anja: Dolazite ili ne? Pitala sam Vas.
Oran: Ne.
Anja: Hvala.
Oran: Molim, i drugi put.
Anja: Znala sam. Da. Da. Kako ste Vi proveli dan?
Oran: Šta ste znali?
Anja: Da ćete tako odgovoriti.
Oran: Aha. Dan mi je bio u poslu, do sedam uveče…a posle toga sam bio kod bratanice, na rođendanu…obzirom da sutra ne mogu biti…i tako…baš.
Anja: Volela bih da imam Vas kao Vas uvek negde blizu…Jeste li pojeli neku torticu? :)
Oran: Ne, naravno. Samo sam popio pivce.
Anja: E, baš ste neki…i zato ste sada takvi?
Oran: Pa možda, a možda i ne…
Anja: Možda, takvi ste uvek kad to radite. bzv
Oran: Pa ima tu neke istine…baš. Ali, tad je sve nekako realnije, baš. A obzirom, da ovo ništa nije realno…Eto.
Anja: Nemam komentar. Svaki put kada tako radite ispada svađa. Svaki put.
Oran: Pa nema potrebe da se svađamo…i Vi uviđate kada ja postavim pitanje da je odgovor sam po sebi besmilen…Vrlo.
Anja: Opet on.
Oran: Jasno je i Vama, jasno je i meni. Baš.
Anja: Molim Vas. Ako ste tako nadrndani došli…zašto tako? Čoveče….Šta je sada opet? Zašto? Jedan dan sve ok, sledeći put…Zašto? To kao pozdrav pred rastanak dođe? Ili me ostavljate da sama sa sobom razmenim misli? Ili, ili nećete više da pričamo? Pa samo stavite da ste kao zauzeti i tako…Monolog poduži.
Oran: Sve je u redu. Uostalom, Vi ste ta koja oduglovači i očigledno priča sa nekim. Baš.
Anja Sa Vama samo. Sa Vama. Pozdrav sada.
Oran: Ali neka, ne žalim se ja…samo nemojte prebaciveti krivicu na nekog drugog. Laka noć…kao perce…baš. pa -pa
– nastaviće se –
Devetnaesto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
