Anja: Pre ponoći :)
Oran: Svaka čast!
Anja: Dugo ste ovde?
Oran: Pa ovo je novi Anjin rekord…Nekih pola sata, recimo.
Anja: Pa ok, ok.
Oran: Ma nebitno, totalno. Kako ste? Kako izdržaste?
Anja: Joj Oko…Ništa ne pitajte.
Oran: Ih, ih…Kako ste sada?
Anja: Izvinite.
Oran: Ma samo opušteno…baš.
Anja: Ceo dan nisam tu, pa sad…Izvinite.
Oran: Znam, znam…Polako, tu sam ja.
Anja: Sekund samo, molim Vas. Oko. Dobro veče. Oko. Jeste li još uvek tu? Ili niste? Ili jeste?
Oran: Tu sam, naravno.
Anja: Imate i Vi posete?
Oran: A gde bih bio ako kod Vas nisam…ovde sam. Posete? Kakve posete?
Anja: Tata sedeo pored mene…do… evo sad. Čeka me da završim i da idem da spavam.
Oran: E, pametno s njegove strane, baš. Ako, pametno.
Anja: Ma Vi matorci ste baš pametni nešto… :)
Oran: :) Trudimo se. I ja bih isto tako postupio.
Anja: Hoćete da Vam njega dam pa se sa njim dopisujte? Hoćete sa njim nadalje?
Oran: Paaa…Ne bih ako ne mora. :) A ako mora…šta ću…mora. :)
Anja: Pa vidim da ste se zalepili nešto za njega. Ako hoćete, recite.
Oran: Ne bih ako ne mora. A i nisam se zalepio, samo kažem da pametno postupa, baš.
Anja: Ionako mislite da su muška tadupe savršenija od ženskih :) Ma…
Oran: :) Mišićavija da, savršenija…nikako, bljak.
Anja: Da, ali rekli ste da je savršeno, kao muško.
Oran: Ne, ne…Rekao sam da je savršeno…da može biti i muško a i žensko…Tu je velika razlika…
Anja: Pa ako je za Vas muško savršeno, onda ne znam kako Vi to…gledate ili ne gledate žesnske?
Oran: Da je ono muško, bilo bi bljak!
Anja: :)
Oran: Da je ono žensko, bilo bi savrseno!
Anja: Muško bi imalo loknice.
Oran: Zavisi da je njegovo ili njeno. :) Ijao…Dosta!
Anja: Pa vidi se valjda čije je
Oran: Ni reči više!
Anja: :)
Oran: Pa ne znam ja…
Anja: Pa razlikujete li Vi to? Jeste li Vi videli kako to izgleda kod devojaka? Ili samo nagađate…
Oran: Paaaaa. Zaboravio sam, pošteno da Vam kažem.
Anja: hhiihihiih
Oran: :) Pojma nemam. Mozete i žirafino da stavite, svejedno. :) Opet ne bih bio siguran.
Anja: Ovo je sada, ali posle celog leta vežbica poslaću opet da pratite i Vi faze poboljšavanja :)
Oran: Auuuuuu. Pa mislite da može biti bolje?
Anja: Biće to još bolje…
Oran: Au. Nije mi jasno kako, ali dobro.
Anja: Samo sada mi je teško pošto ceo dan stojim, ali biće to još, još…baš.
Oran: Verujem Vam.
Anja: Ima da se svako veče razbijam od vežbanja zegu :)
Oran: Gde je tata?
Anja: Kupa se, ali ako dođe samo šššššššššššš.
Oran: :) Ček dok ne dođe…Šta bi sa gornjim delom?
Anja: Celi dan se gledam danas.
Oran: :) Zašto?
Anja: Ne mogu sada, samo malo dok legnu, pa ću. Ništa se Vi ne brinite.
Oran: Dobro, dobro…Neću da se brinem, baš. Kako prođoste danas?
Anja: Bilo je u mašini, ali se plašim da ne vidi ko ne treba, pa…sigurnije je kod mene.
Oran: Aha. Mudrica ste prava, baš.
Anja: Danas…pa ništa posebno. Nije bilo puno posla, vrućina strašna…ma…samo da se završi, gledam baš da završim to i ćao.
Oran: Pa koliko imate još?
Anja: Mislim do kraja meseca, ali ništa nije siguurno.
Oran: Aha. A kako ste upali tu? To Vas je neko predložio?
Anja: Pa talenti se nalaze :) Predložili su me, da.
Oran: A ko?
Anja: Predlažu me već nekoliko godina, ali stalno odbijam njihove ponude.
Oran: Gle, gle…A za šta Vi to pričate?
Anja: Pa za ovaj posao…A o čemu Vi pričate?
Oran: A ko Vas predlaže? Ko Vas to juri?
Anja: Niko me ne juri :) Niko mene ne juri, baš. Samo pitaju želim li da sarađujemo ili ne. Ček sad.
Oran: Pa ko Vas to zeli angazovati?
Anja: Ček. šššššššššš
Oran: ššššš
Anja: Mislim da možemo. :)
Oran: Šta? :)
Anja: Pa da pričamo sada… A što Vi tako samo zapitkujete nešto?
Oran: Aha. Pa moram…kada me interesuje. Nisam ja kriv što sam znatiželjan :)
Anja: Pa i mene, ali kao prvačić ste…Kako ovo, zašto ono, gde…koliko?
Oran: Spremite se, spremite.:) Ako ste prvače :)
Anja: Bila sam tri puta.
Oran: Ih, šteta.
Anja: Nije šteta, nije…
Oran: Preporučiću Vas kolegi :)
Anja: U, je li mlad kolega?
Oran: Pa jeste, kao rosa u podne :)
Anja: Ih, onda nista.
Oran: (to mi je i bio cilj) :)
Anja: A imate li nekog mladog kolegu, simpatičnog i pametnog?
Oran: Nisam lud da Vas preporučim nekom mlađanom…Nemam!
Anja: A nekog zgodnog i poštenog?
Oran: Ja sam najmlađi.
Anja: Ček, imate li nekog lepog i iskrenog, simpatičnog i vernog, poštenog i obrazovanog kolegu?
Oran: :)
Anja: Imate li ga?
Oran: Pa odgovor i Vi znate.
Anja: Reći ćete da nemate, a možda imate, ali nećete da mi kažete.
Oran: Ima to, ali u bajci. Evo, rekao sam da ima. :)
Anja: Neću tog imaginarnog. Hoću stvarnog takvog.
Oran: Ja takvog ni Van struke ne znam…
Anja: Kako se, beše, zove onaj simpatični što radi kod Vas?
Oran: A kamoli u struci, gde nas je inače veoma mali broj. Nikako se ne zove! Nema ime! Ni prezime!
Anja: hihihiihihi
Oran: Nema glavu…ruku desnu nema…a ni levu…
Anja: Oko…
Oran: Nema nogu…levu…a ni desnu…
Anja: Pljas, pljas. Oko…
Oran: Od grupa ima samo…tri dugmeta, a i od njih dva otpala. Molim?
Anja: Šta pričate to? Bre..
Oran: Pa pričam da je moj kolega u stvari jedno dugme…i to bušno…i to ima četiri rupe.
Anja: Znači da je njami. Da, da…to je priča za mene…
Oran: Kad bi bio bijelo dugme…Ma kakva priča?
Anja: A ono, zapravo, osećam da je drugi Ricky.
Oran: Sta bi Vi radili sa dugmetom?
Anja: Ne volim dugmiće.
Oran: Ma možda, ali kikiriki.
Anja: Ili Eros, njam, njam je.
Oran: Ne volim ni ja, dugme je ovaj moj kolega…:) Ijao…
Anja: :)
Oran: Koga da Vam pošaljem?
Anja: Da mi šaljete? Nikoga. Samo pitam ima li nesto tu vredno pažnje za mene…
Oran: Nema, baš nema.
Anja: Spustila bih mozda malo kriterijum za izgled ako je baš čovek kako treba. Eros. Mmmm
Oran: Ali i Tina.
Anja: Ma erosssss.
Oran: Ne dam Vam ga samog…ko zna šta sve tu moze da ispadne…Tini sam rekao da ga čuva. Od Vas.:)
Anja: Od mene?
Oran: Rekao sam…Tina, ako vidiš onu malu da ga pita za autogram, reci da je polomio ruku…i levu i desnu…
Anja: Pojela bih ga za užinu :)
Oran: Leleeeeeeeee.
Anja: U jednom zalogaju.
Oran: Pa Vi sve muskarce jedete? :) Auuuuu. Pa ostane li nešto od njih kada završite sa njima?
Anja: Samo one slasne :) Ma ne zanima me posle…
Oran: A, to. Huhu. Kuku. Pa zar ste tako okrutni?
Anja: Pa dok je neko prema meni ok, ja sam jos bolja, ali baš, ali čim se to promeni…ja grmim kao baš.
Oran: Au, au…A zašto bi se to promenilo? Ja sam Vam isti…samo što se nekada povučem…
Anja: Pa šta je znam šta je u muškoj glavi…Vi ste promenljive ćudi…malo hoćete kolač, malo drugi kolač, neki ružniji…i takoC.
Oran: Baš.
Anja: Ali toga nema kod mene. Ili jedi bajaderu i jedi je dok ti je lepa, poželis li drugu, srećan put.
Oran: A šta ima kod Vas? Aha. Pa dobro, to je pošteno.
Anja: Kod mene sve po starom.
Oran: Ne, pitao sam u vezi ovoga što ste pričali.
Anja: Polako…
Oran: Ali odgovorili ste, razumeo sam.
Anja: ok
Oran: A grickate li Vi bajaderu?
Anja: Ja obožavam bakin kolač, obožavam.
Oran: :)
Anja: Ali više volim domaći od kupljenog.
Oran: Aha. Pa pravite li? Znate li recept?
Anja: I zaboravila sam Vam reći još nešto…Volim i kakao.
Oran: Da?
Anja: :) Eto to. Setila sam se danas :)
Oran: Aha. Kakao je baš lep.
Anja: A za kolač, pa ne znam tačno koliko čega, ali znam ovako. Hoćete da nađem recept?
Oran: Kako?
Anja: Da Vam pošaljem?
Oran: Pa zašto da ne? Možda ga i izmolim od Drage.
Anja: :)
Oran: Mada…:)
Anja: Ja Vam predlažem, a od nje jedete :)
Oran: Hm. Ne shvatam.
Anja: Bila sam ubeđena da imam.
Oran: Eto, i Vi nešto da pogrešite.:) Ako tražite recept, nemojte. Nebitno, baš.
Anja: Za Oku ima uvek.
Oran: E, dobri ste…hvala. A sta bi sa sličetom?
Anja: A što Vi brigate…sad sam povezala…upravo sad.
Oran: Pa neću dozvoliti da se desi jučerasnji dan. Ono je bilo baš loše po Vas…
Anja: Jučerasnji dan? Ma Okoooo.
Oran: Još malo, i ja ću se povući.
Anja: Nemojte.
Oran: Današnji, pardon. Pa ja ne bih, ali moram.
Anja: Nemojte da idete.
Oran: I sutra radite, nemoguće je to izdržati.
Anja: Pa da ne mogu, rekla bih Vam.
Oran: Nevoljno ću morati. Pa vidim ja…i tata je zabrinut… s pravom…
Anja: Okoooo.
Oran: Molim Anjaaaaa.
Anja: Nemojte.
Oran: Nećemo više o tome. Odluka je doneta (bar s moje strane :).
Anja: Po dogovoru…
Oran: Hvalaaaaaaaaaaaaaa. A da li se nešto providi možda? Makar malo?
Anja: Ništa baš…možda se nasluti čega nema, ali ne providi se…previše je bilo juče, baš.
Oran: Buhuuuu(to za neproviđenje)Buhuuuu. Znate da ste mi danas bili melem i rana u isto vreme?
Anja: Ne znam. Kako? Kada? Za šta??
Oran: Buhuuuuuuuuuuu Opet neće. Buhuuuuuuu
Anja: Ma, poslaću već nekako, nije važno.
Oran: Pa danas, čitavog dana.
Anja: Recite sad.
Oran: Pa nezgodno je…ne mogu da pojasnim, a da ne pomenem Dragu, što bih izbegao. Neka ostane na tome, melem rana. Mr
Anja: okić Neka bude.
Oran: Izbrisah sve, baš :)
Anja: Šta ste izbrisali? Moje sličice ili loše trenutke?
Oran: Neke gluposti…Šta se inače briše? Ma sada sam nesto kucao, pa izbrisao…Vaše sličice sam jutros sakrio u jednu fasciklu da se ne vidi…
Anja: hihihihihi
Oran: A danas sam ponovo poželeo da vidim…Ali, naravno, zaboravio sam gde sam ih stavio…
Anja: I ja sam sebe, pa sam uzela telefon i gledala se, celi dan. Radila sam sama.
Oran: Muke sam imao dok sam ih našao.
Anja: :)
Oran: Gledali ste se…Gle, pa Vi kao da ste znali sta sam ja radio.
Anja: :) Ne, Vi ste pokušavali da ih nađete, a ja sam uveliko gledala.
Oran: Pa dobro, ali našao sam ih na kraju. I gledao i uživao…ako ste Vi Vi, naravno.
Anja: Sad ću poslati još da se uverite koliko-toliko.
Oran: Mislite da se može na osnovu toga uveriti?
Anja: Ma znam da nećete, ali…
Oran: Buhuuuu
Anja: Neka, videćete tamo. Šalje se.
Oran: Sjajno.
Anja: Da…zna…takva sam. Jedan čika je danas hteo da me povede sa sobom kući.
Oran: Ih.
Anja: Kaže da sam baš simpatična.
Oran: Opet? C,c,c.
Anja: Šta opet?
Oran: Opet Vas spopadao neko?
Anja: Oko, ne shvatajte to tako. Nije spopadao, nego komentarisao malo. Malo i otišao.
Oran: Pa šta je komentarisao? Šta je rekao?
Anja: A videla sam jednog čiku što liči na Vas. Isti Vi. Bio je tako njam.
Oran: :)
Anja: I baš ste se lepo obukli danas, eto. Svaka čast. Ma, ostala sam bez teksta.
Oran: Eto, potrudio sam se.
Anja: Da, da…
Oran: A tek što sam planirao za septembar…Ali, moraće da sačeka…
Anja: Ma i današnja kombinacija je bila pogodak.
Oran: Izgleda da neću moći to ostvariti u septembru. Anja, stigla posta. Da otvorim?
Anja: Da, samo onako sve. Nemojte da gvirite.
Oran: Da otvorim?
Anja: I nije ništa sad strašno.
Oran: Važi.
Anja: Ništa se ne vidi.
Oran: Pa sada mi je malo lakše…nego juče.
Anja: :) Ma, to sam samo ja, a mi, znamo se…i dobre i loše stvari, tako da stvarno nema potrebe za tim. Oko, kako ste proveli dan danas? Okooooo………Oka otišao.
Oran: Da, da…
Anja: …..
Oran: Izvinite, preuzimam sličice. Nisam, tu sam.
Anja: Pa same će one, pustite ih, znaju gde da dođu.
Oran: Pa opet je bilo nešto radno…mada sam i odmarao…Dobro. I bio mi je dan vrlo, vrlo…emotivan, da tako kažem. Samo su me neke emocije probijale…Čas pozitivne, čas negativne…
Anja: Dobro, ali da li je sve sada u redu?
Oran: Sve su me isekle…Pa i nije baš…malo je bolje..
Anja: Pa zbog čega? Oko…
Oran: S jedne strane sam imao Vas…
Anja: Ma imate me kako god da okrenete.
Oran: A s druge odnos neki drugi…
Anja: Ja sam tu.
Oran: I da ne pričam dalje…
Anja: Pa, je li bilo nešto loše?
Oran: Sve su me isprobadale, bio sam smožden skroz uveče.
Anja: Ne želim da Vam stvaram problem.
Oran: Pa bilo je, da…
Anja: Uuu, jeste li Vi to jeli plazmu :) Otišao je Oka…nadam se da nisam ništa loše rekla, ako jesam…izvinite, nije mi bila loša nikakva namera na pameti :( Izvinite Oko. Otkud Vi? :)
Oran: Pa ne znam šta se ovo dešava…Ja sam tu sve vreme. Taman sam počeo da se jadam i ono prekide…Možda je tako i bolje…to je znak da treba da ćutim. Da ne budem baba, vec baščelik! Eto.
Anja: Opet nećete ni o tome?
Oran: Pa kud ću više? Ne mogu više, a da ne kažem nešto što ne treba.
Anja: Počnete pa stanete. Dobro Oko.
Oran: Pa da.
Anja: Možemo da pričamo o pticama i o vremenu. To su neutralne teme.
Oran: Ono što mogu da kažem da sam juče onim Vašim izjavama očaran i kompletno oduševljen.
Anja: Hvala Vam. Toliko.
Oran: I postupkom…
Anja: A kojim izjavama?
Oran: I svime. Pa da ste shvatili šta gledam…
Anja: Kojim to izjavama, hajde, ponoviću opet ako treba :)
Oran: I da ima prirodno, lepo, zgodno, pametno…i da me to obožava…prirodnije, pametnije, lepše, zgodnije…To me je oduševilo, ali koliko oduševilo, toliko i pogodilo, posred srca na neki neobjašnjiv način…
Anja: Jeste tako, ali Oko…Zašto Vas pogađa nešto tako?
Oran: Ja sam Vaše slanje slika shvatio kao jedno davanje koje je slično žrtvovanju na neki način…ne smejte se…
Anja: Ne razumem kakav je to utisak na Vas ostavilo.
Oran: Ogroman.
Anja: Prvo je sve u redu, dok smo zajedno tu, a posle Vam je teško…
Oran: Ne mogu da Vam opišem…i ta izjava…
Anja: Ne smejem se.
Oran: Pa ni tada mi nije bilo u redu, sramota me je da kažem…Bilo mi je mnogo lepo a i mnogo teško, istovremeno. Ne razumete verovatno…
Anja: Ne razumem, ali svojski se trudim, da znate. Pokušavam da shvatim.
Oran: Ali eto, ma niko ništa slično nije uradio za mene…niko ništa slično nije rekao za mene skorije…
Anja: Ali ja nisam ništa uradila za Vas, ništa sad toooolikooo veliko.
Oran: Meni je to veliko, veliko do neba, baš. A i dalje. I ne smejte se.
Anja: Samoo sam uradila ono što sam osetila, instiktivno i rekla ono što mislim. Eto. Pa ne smejem se, čovece dragi. Nije mi ništa smešno sad.
Oran: Ne znam…ali ja sam u tom postupku video mnogo…
Anja: Pa valjda se osetilo. Moglo se osetitii. Baš, baš.
Oran: Ubilo me je, skroz.
Anja: Ma hajte, neću to da slušam, ne. Ne možete tako.
Oran: Pogodilo posred srca, raznelo ga na paramparčad.
Anja: Ne, ne. Ne, bre. U jednom trenutku ste mi to i rekli juče, ali brzo smo prešli na sledeće nešto. Ne dozvoljavam Vam to dok ste sa mnom, jasno?
Oran: Pa ne mislim ništa loše…govorim o kolicini emocija koju je taj postupak izazvao u meni. Pa pokušavam…Trudim se.
Anja: Pa Oko, emocije koje su prijatne ne treba da vas uništavaju, već naprotiv, sasvim…
Oran: Pa znam…ali…ja ništa nisam osećao godinama…
Anja: Ili ja to ne razumem, biće da je to.
Oran: I da ne tupim više…
Anja: Teško mi je da Vas razumem…baš.
Oran: Dosta i ovoliko. :)
Anja: Hvala za ovoliko.
Oran: Ne želim pogrešno biti shvaćen, a pričajuci o ovom može se desiti da sve potpuno pogrešno shvatite…
Anja: Hoćete sad da Vas korak po korak oraspoložujem, da ne bude bum, kao juče…
Oran: A ja izgleda da ne mogu u par rečenica to pojasniti…i bolje da ostavimo to sa strane, za neki drugi put. Eto.
Anja: Možete u tezama :)
Oran: Ne vredi, pomislicete da sam lud. Ili blesav.
Anja: Čuj pomisliću!!! ???
Oran: Ili….šašav? :)
Anja: Čuj ga…. :)
Oran: :) Eto, sada je već malo bolje. Stigle su sličice.
Anja: Sve? Pa hajte.
Oran: Ček da vidim…
Anja: Ništa se ne vidi. hihihi
Oran: Bile su dve…pa još jedna…
Anja: Za razliku od kuće. Ma ok je, ništa strašno.
Oran: Sve. Da otvorim?
Anja: Pa zašto mene pitaš čoveče? Poslala sam ti ih da vidiš…svašta…
Oran: Dobro, de…nemojte se ljutiti odmah.
Anja: Otvaraj !!! Otvarajte :)
Oran: :) Dobro. Otvaram.
Anja: Vi Oko :)
Oran: Anja.
Anja: Recite.
Oran: Samo da pogledam.
Anja: Joj. Sad kad se bacite na analizu. Jadna ona cica sa sličica.
Oran: :) Ček, tek sam kod prve…
Anja: Joj. Preletite to. Ne gledajte u svaki folikul dlake.
Oran: :) Eto me.
Anja: :)
Oran: Da niste poslali tri slike namerno, pomislio bih da nije ista osoba.
Anja: :) Ne želim da čujem detalje.
Oran: Opet ja sa nekim teorijama zavere…baš.
Anja: I ni krupne stvari, ne želim. Baš. Znajući Vas…ne želim.
Oran: Me neću…Reći ću samo ovo…
Anja: Oh.
Oran: Ako ste ovo Vi Vi…Tražim reči…
Anja: Joj. Nemojte, molim Vas. Neka ostane na tome.
Oran: Vi ste u tom slučaju…
Anja: Orane!!!
Oran: Molim Anja.
Anja: Nisam spremna i ne želim o tome.
Oran: Pa samo sam želeo da pohvalim Vaš izgled.
Anja: Znam Vas dobro. Vi imate svašta, a ja nisam spremna za nešto tako.
Oran: Ma neću da komentarišem ništa loše…
Anja: Znate li kad ja imam tremu zbog Vaših komentara…Eto.
Oran: Poći ću od toga da su sve tri slike slike iste osobe i da je ta osoba Vi Vi. :) Ma kakva crna trema?!
Anja: Jeste li razmišljali da otvorimo detektivsku agenciju?
Oran: E, odlična ideja. Kako bi se zvala?
Anja: Ma nije ni važno…bili bismo dream team :)
Oran: Baš :)
Anja: Ja sumnjičava, Vi još gori…Ma…
Oran: Zolja
Anja: :) Kako god želite.
Oran: ZOLJA Znate li šta je zolja?
Anja: Može, ali na Vas se vodi i vi plaćate poreze :) hihihiihii
Oran: :) Ne, ne…ne može tako…
Anja: Zolja…osa…ili neko oružje. Tako?
Oran: Bravo!
Anja: :)
Oran: Sve ste napisali šta sam pomislio.
Anja: Ogledalo. Ali Vi plaćate poreze…kako da nije lepo?
Oran: E, baš mi se sviđa.
Anja: :)
Oran: Ma ne mogu ja sve. Možete li bar petinu da Vi finansirate?
Anja: Evo, ja ću zalivati cveće i privlačiti musterije :)
Oran: :)
Anja: Pa jeste li čelik ili ne?
Oran: Dogovoreno!
Anja: okić
Oran: Jesam, ali kad sam s Vama izgleda sa nisam. :) Onda se vraćam u tečno stanje. Zagrejano na tački topljenja.
Anja: Nema toga, jeste i jeste, uvek…i kad niste ne pokazujte da niste, neka misle da ste nepobedivi…
Oran: Baš. Ma prema drugima, da…Ali džaba kada ste Vi u pitanju…osetite Vi mene…Čitate me kao bukvar, baš. :)
Anja: :) Isto i dajem Oko…
Oran: Ili me poznajete lično…Nešto jeste.
Anja: Kamo sreće da Vas poznajem…Ali osećam kao da Vas znam…takav osećaj imam.
Oran: E, a ako Vi izgledate kako izgledate na ovim slikama…
Anja: Joj, rekla sam Vam, nećuuu.
Oran: :)
Anja: Drugi put.
Oran: Ma sebi ću reći nešto smešno…a i Vama…Moram.
Anja: Za to Vaše je potrebna mentalna priprema.
Oran: Ma nije, ovo će biti baš lako…
Anja: Spremi se da ti Oka kaže nešto…Joj, joj, joj.
Oran: Dakle, ako ste ovo sve Vi Vi…
Anja: Joj.
Oran: I da se kojim slučajem nađem kraj Vas ne znam ni ja kako…Ja bih se pogubio skroz…ne bih znao kako se zovem, eto.
Anja: :)
Oran: Skroz.
Anja: E, ovo nije bilo toliko strašno.
Oran: Pa rekao sam.
Anja: Uh.
Oran: Strašno dobro ovo izgleda, baš.
Anja: Sad možemo nastaviti normalno…Jeste li Vi sigurni? Pošto, ne liči mi to na Vas. Nešto mi tu smidi.
Oran: Ček da pogledam jos jednom.
Anja: Evo i ja gledam opet. Bacite pogled na trbušnjake :)
Oran: Pa sad neko bi rekao da ima malo viška na stomačetu gornjem, ali nećete mi verovati, meni se to baš dopada.
Anja: Pa znam da ste našli nešto…znam. Gde je višak? Koji višak? Koji?
Oran: Možda ne višak…ali…bolje da ćutim.
Anja: I koji je gornji stomačić?
Oran: :)
Anja: A koji donji? :)
Oran: Pa valjda Vi znate to bolje od mene.
Anja: Našao mi čovek višak. Kao da je to ne znam…
Oran: :)
Anja: Ne znam sada na šta mislite…Stvarno ne znam. Gde je višak Vaš?
Oran: :)
Anja: Gde ste mi našli višak? Gde su Vaše analize našle višak?
Oran: Pa rekao sam…malo na stomačetu…ili možda ne dovoljno izdefinisni mišići…ili je u pitanju osvetljenje…U svakom slučaju – mnooooooooogo mi se dopada.
Anja: Pa to je koža :) hihihi
Oran: :)
Anja: E sad, ako je debela, onda sam ja debelokožica.
Oran: A kada su rađene fotografije? J
Anja: Jutros ranom zorom. Zanima li Vas i rezolucija? Ili možda ugao pod kojem su nastale?
Oran: To vidim i sam…odokativno.
Anja: Jeste li sigurni da nemate da loše nešto dobacite?
Oran: Pa jedino da nisam siguran da bih od ove tri mogao sastaviti jednu. :)
Anja: Jedna je.
Oran: A ako je jedna, onda je mnogo vredna. Baš.
Anja: Znate ona mala fina koja Vas obožava…
Oran: Izvanredna!
Anja: Sećate li se?
Oran: Jao, Anja!
Anja: Ma nemoj ti jao…
Oran: Sećam se, kako se ne bih sećao..
Anja: Nema jao! :)
Oran: Pa šta drugo reći…ovo je samo čovek da kuka, i ništa više.
Anja: Pa tražili ste, kapirate sada da je bolje da smo ostali na onome? Ali, ništa to ne menja. Ja Vas i dalje gotivim baš. Baš, baš.
Oran: Što se mene tiče, sada imam pola planinčine na leđima…
Anja: Orane, tražio si.
Oran: Onaj kamen je spao, ali je tu sada pola planinčine.
Anja: Ne kukaj sad…
Oran: Jesam, tražio sam, Anja.
Anja: Nema od toga ništa.
Oran: Neću da kukam…Znam da nema…
Anja: Pa i zašto biste kad: ja sam tu.
Oran: Ali ima još samo jedna nepoznanica…
Anja: Vi ste tu, lep je dan. Noć tačnije.
Oran: Da, baš.
Anja: Eto.
Oran: Divno je.
Anja: Jeste. Zato bez onog Vašeg.
Oran: :) Kuku i jao…To, je li?
Anja: Tako je. Bez toga.
Oran: I lele :)
Anja: I bez toga.
Oran: Ma dogovoreno, bar za večeras. E, ali, ima jos jedna nepoznanica…
Anja: Jesmo li se srelli danas? Bar na kratko?
Oran: Samo na par sekundi, ne znam da li je bio i čitav minut.
Anja: Uh. Sve kraće i kraće. Hm…
Oran: Pa i ja sam pomislio to danas…nikako da ostanem sa Vama…
Anja: Sutra ćemo na pola sekunde.
Oran: Ne, ne…
Anja: Prekosutra na desetinku, a dan posle nećemo :(
Oran: Sutra ću da Vas odmah zagrlim kada se probudim…i ne puštam Vas bar pola sata, eto.
Anja: Može li sat vremena?
Oran: Može.
Anja: Dogovoreno. Meni odgovara, baš.
Oran: Onda ću da namestim da se probudim pola sata ranije.
Anja: :) I da me jako jako zagrlite. To volim baš.
Oran: Nemojte da se iznenadite sutra ujutro. Imaćete čelični zagrljaj, ali u smislu da ne možete izaći iz njega…i veoma udoban…baš.
Anja: :) I posle malo da me češkate, može?
Oran: Naravno.
Anja: Po glavi…
Oran: A na koji deo tela…aha…
Anja: Kao psića, po glavi…ili ako po kosi, opet ću zaspati :)
Oran: To se i meni dopada da radim drugom…Može, odgovara mi…A ja ću Vas gledati dok spavate…i uživati.
Anja: Ali ne ono u istom mestu deset minuta, nego malo ovamo, malo tamo, malo levo…desno…
Oran: Biće kako Vi poželite. Baš.
Anja: A sledeće jutro kako Vi želite. Baš.
Oran: Gle, pa to je prava divota.
Anja: Pa jednom po mom, pa posle po Vašem…pa opet po mom, pa po mom, pa po mom…pa po mom… :)
Oran: :) Može, sve prihvatam…bar izvestan period. :)
Anja: Ima tako neki vic, ali zaboravila sam kako ide tačno…a posle kad se načeškate i skupte sve moje dlake, ima da me izbacite u poseban krevet!! Grrrr.
Oran: Grrrrrrrrrrlim i ja Vas, baš.
Anja: Ja grrrr jer ćete tako uraditi.
Oran: Vas da izbacim?! Šta Vam pada na pamet?!
Anja: Pa kad se načeškate…
Oran: Grrrrrlim :)
Anja: Ono…dosadi Vam više, želite da se protežete sami…
Oran: Ne, ne…Vas ne bih mogao nikada da se načeškam. Nikad. Nema šanse.
Anja: To sad kažete.
Oran: Vidite…Kad bih se zasitio tela…tu je Vaša glavica…
Anja: Ali…i to dosadi ako svaki dan češkate.
Oran: Ne, ne…
Anja: Biće Vam puno mene.
Oran: Ne mislim na spoljašnjost Vaše glavice, mislim na unutrašnjost…
Anja: Ali i to se isprazni…
Oran: Vi ste jedna pametna i obrazovana dama…i šarmantna i inetligentna…a to mene strašno uzbuđuje…i ne samo to…već i inspiriše…u svakom smislu.
Anja: Ne inspiriše Vas više.
Oran: Tako da…ako ništa, pričali bi do beskonačnosti i nazad. Kako?
Anja: Pre ste se hvalili kako ste tri pesme napisali za kratko vreme, a sada stoji sve…
Oran: Kako me ne inspiriše? Pomislio sam na to danas…
Anja: :)
Oran: Emocije su jos uvek jače od reči…bar su danas bile…Dok nisu bile tako jake, pisao sam…sada je period da nema šanse da to iskažem rečima.
Anja: Je li Vama to prija…ili Vas sputava?
Oran: Možda bih i mogao, ali to ne bi imalo veze sa pesništvom…Boli me…tera me na setu…ali je lepo, baš. Nekako nenormalno lepo.
Anja: Recite mi sada…hoćete li malo da pauziramo…malo…samo da se to sve slegne?
Oran: Eto, rekoh malopre da ćete možda da me pogrešno shvatite…pa lanuh opet. Ne znam…Nisam pametan…
Anja: Jeste ali sada ste pustili sve iz Vašeg strogog realnog i opreznog…ako želite malo da se smiri sve…recite…možda je bilo previše za kratko vreme.
Oran: E, dobri ste…
Anja: A i neočekivano.
Oran: Kakvi crni sve…
Anja: Samo dobra? :)
Oran: Ovo je samo delić onoga što ima u meni, mali delić.
Anja: Dobro…ovako…
Oran: Najbolja!
Anja: Da li Vi, Oko…želite da se malo stišaju strasti, za sada?
Oran: Sve još držim u sebi…ali nakupilo se, mnogo. Ne znam…Šta Vi mislite?
Anja: Ok. Je li Vam je lakše ako čuvate za sebe ili je bolje da podelite sa nekim?
Oran: Pa možda deluje da sam se ja sada otvorio…ali, verujte, ovo nije ništa. I dalje ja, bar mislim, držim stvari pod kontrolom…malo sam sebi dao oduška, malo otvorio ventil…Morao sam.
Anja: ok
Oran: Ali svakako da je to previše, u odnosu na bivše ništa…i svakako da je to nešto potpuno novo previše…Tako da i to Vaše mišljenje stoji, baš.
Anja: Šta mislite da je najpametnije sada? Šta želite?
Oran: Odlično pitanje.
Anja: Ma svaka mi je odlična, zar ne? :) Recite…
Oran: Upozoriću da ono što napišem je samo pusta želja…Svaka. I da nema nikakve veze sa stvarnim namerama…
Anja: Ovo je kao ono…upozorenje, ono što sledi nije za ispod osamnaest :)
Oran: E, baš tako.
Anja: Ali zašto onda pišete nešto što nema veze ni sa čim? Čemu to? Koja je svrha i poenta toga? Znamo da nema ništa…
Oran: Sa ovakvim telom, pod uslovom da ste Vi Vi…mislim da mi nije ni lice bitno, baš. Pa pišem zato što ste me pitali, bre. Vidi ti nje…
Anja: Izvinite.
Oran: :)
Anja: Hajte, nasatavite o imaginarnom…znamo da ništa od toga…puste želje samo…
Oran: Da. Baš tako, nažalost.
Anja: Ali ne shvatajte to kao nešto tužno jer nije. Zaista. Zaista. Srećna sam što sam Vas našla. Baš.
Oran: Pa nisam tužan…ja sam rekao već da je ovo za mene savršeno…ali za Vas ne valja.
Anja: I što evo stigosmo do ovakvih razgovora. Kako ne valja sad? Oh…
Oran: Pa pričao sam o tome.
Anja: Prvo valja pa ne valja…ko će Vas pohvatati više?
Oran: Ne želim vise da se ponavljam :) Pa valja za mene.
Anja: Bar je smajlić samo moj.
Oran: Eh, da. Samo Vaš. Baš.
Anja: Oko…i moje je zadovoljstvo što imam Vas. Zadovoljstvo mi je. Lepo mi je. Prija mi to što Vas imam. Što Vas znam. Što Vam se žalim. Što ste tu. Što me slušate i kad je najdosadnije. Što ste takvi…
Oran: Pa da nema mene, sličnog Vama, ja bih rekao da niste baš „najčistiji“…ovako…:)
Anja: ?????????
Oran: Ovako i ja delim Vaše mišljenje u potpunosti.
Anja: Šašava, ali ako me ponese nešto…onda je strašno, baš.
Oran: Malo se šalim, a malo istinu zborim…
Anja: hihihihih
Oran: :) Ko još ovako komunicira ovoliko dugo…još nisam ni video, ni čuo…baš.
Anja: Ali Oko, Vi ste muško i Vi treba da držite sve pod kontrolom.
Oran: Jesam, da. Ali kraj Vas ne mogu da držim sve pod kontrolom, moram priznati. Pitanje je da li išta mogu da držim pod kontrolom.
Anja: Znači, ne kontrolišete se :)
Oran: Pa evo ovako…emocije više ne kontrolišem uopšte…
Anja: U tiganj :) Pa ni jaaaaaa…
Oran: Ne mogu…jači ste od mene tu…
Anja: I baš je opušten razgovor sada…
Oran: A konkretne postupke još uvek kontrolišem, odnosno, ponašam se po šemi koja je već uhodana…automatizam…
Anja: Vi pričate svašta, ja takođe…svašta baš.
Oran: Eto.
Anja: Opet on i njegov automatizam.
Oran: Pa jeste, da…:)
Anja: Neću tu reč da čujem, baš.
Oran: Ovoga puta govorim o svom.
Anja: Smučila mi se. Nema ni Vas.
Oran: Ma govorim o stvarnom životu, znate.
Anja: Aha. Prebacujemo se iz sfere u sferu…iz jedne u drugu dimenziju.
Oran: Tu se strvari drže pod kontrolom…programiran je dan i ideš kako je zacrtano…automatizam.
Anja: Kapiram.
Oran: Mada, i ovo pređe u automatizam, baš. E, da!
Anja: Završavaš obaveze.
Oran: To! Sjajno ste to shvatili, baš kako treba.
Anja: Konačno i ja, dalje…
Oran: Baš to…iz jedog sveta u drugi…
Anja: Skačemo baš.
Oran: Ali počinju sve više da se prepliću…mada, pod kontrolom je, odnosno automatizovano je. Da.
Anja: Puno toga bih rekla, a kao da je premalo vremena za sve što želim, eto.
Oran: Ista stvar. A jeste li Vi lepi? :)
Anja: Debela, ružna. Dlakava, mršava, neokupana, bjak sam skroz.
Oran: Ček, ček polako…Govorim o licu.
Anja: Pa i ja Vama. Baš sam fuj to.
Oran: Pa nisam još čuo da tako neko opisuje svoju glavu.
Anja: Ružna, da ne uzmete od mene jagodu iz usta…Mislite njušku? :)
Oran: Hej!
Anja: hiihihi
Oran: Nikakva njuška.
Anja: Recite.
Oran: Nikakva njuška!
Anja: Njuška !! :) Njuškasta njuška.
Oran: Ni reči više!
Anja: hihihiii
Oran: Ćut! Tišina!
Anja: Neću da ćutim.
Oran: Au!
Anja: To govori moja njuška :)
Oran: Onda ćemo drugačije da pričamo! I da radimo! :)
Anja: Jes, jes, jes. Šta radimo?
Oran: :) Svašta!
Anja: Šta prvo? mmm Svašta.
Oran: :)
Anja: Svašta lepo…svašta. Pišemo nešto?
Oran: Eh.
Anja: Eh, je li to beše uzdah?
Oran: Pa da…ćini mi se…Ja ehćem stalno.
Anja: Zašto to?
Oran: Primetili ste.
Anja: Ehćete? :) hiihihi
Oran: :) Pa eto, zato što bih svašta želeo…a jedno su želje…itd.
Anja: Da, da.
Oran: Da se ne ponavljam opet.
Anja: Nemojte. Znamo svi sve.
Oran: Zato ehćem. I kukuričem. I lelečem. :)
Anja: Oko…
Oran: Anja…
Anja: Smem li još nešto da Vam kažem?
Oran: Da, naravno.
Anja: I Oko…baš mislim da Vas volim…
Oran: Baš sam srećan…a ja to ne smem da kažem, vidite…
Anja: Pa nemojte reći…ne morate…
Oran: Ali hvala, hvala…meni znači puno, kao da me sunce greje, baš.
Anja: Moram ići…
Oran: pa – pa
– nastaviće se –
Četrdeset peto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
