Anja: Oko :)
Oran: Anja…
Anja: Oko moj.
Oran: Anja…
Anja: Oko…Kao da su nekad suvišne reči…čini mi se.
Oran: Pa zavisi…Uglavnom da :)
Anja: :) Jeste li se naspavali?
Oran: Uglavnom sam se naspavao. :)
Anja: Vi ste danas uglavnom ovde sa mnom :)
Oran: Uglavnom. :)
Anja: :) Oko…
Oran: Anja…
Anja: Jutros smo imali prvi zajednički doručak :)
Oran: Primetio sam. :) Samo što ja nisam doručkovao…
Anja: Namrvila sam, ali ne smeta Vam…
Oran: :) Ma nebitno…pozobaću ja to :)
Anja: Oko…
Oran: Anja…
Anja: Je li Vam se svidela priča sa vozom?
Oran: Uglavnom da.
Anja: Ono…život je putovanje…Uglavnom?
Oran: Ne sviđa mi se poređenje sa vozom.
Anja: Ima nečega što Vam se nije svidelo?
Oran: Da. Život nije voz…
Anja: Hajde sitničaru…Nije voz, ali je putovanje…kao putovanje na kojima srećemo mnoštvo ljudi…putovanja…
Oran: Pa zamisao nije loša…moram priznati.
Anja: Kao moj učitelj…Uvek je nalazio neku falinku, uvek…i kad je nije bilo, on nešto iščačka…
Oran: Opet ona sa ućiteljem…I Vi se sećate učitelja?!
Anja: Ali, nema veze, ja Vas i takvog sitničavog obožavam. Ne, ali može li kod Vas nekad nešto da bude kako treba? Stalno nalazite nešto, stalno, grrrrrr :)
Oran: grrrrrrrlim
Anja: :)
Oran: Samo sam realan…
Anja: Ma…sitničavi sitničaru…
Oran: Ko se još seća učitelja…možda malo, kroz neku maglu…Misija učitelja je da detinjstvo učini lepim i bezbolnim, kao i školovanje…i on se zaboravlja…vremenom…
Anja: Ja mog ne zaboravljam, često ga se setim. Baš.
Oran: To je jasno, kao što su dva i dva pet. :)
Anja: Toliko stvari nam je pričao o životu, baš.
Oran: I Vi se toga sećate?!
Anja: Aha, čas nikakda nije bio predavanje, uvek je bilo…pa čovek je bio svestran, sve ga je zanimalo. Počne od razlomaka i završi do toga kako je njegova majka provela zimu.
Oran: Pa to mi je nešto poznato…Da nisam ja bio možda Vaš učitelj? :)
Anja: Zove me rođak, ne javljam mu se :) Niste Vi, mladi ste.
Oran: Zbog zašto? Koji rođak?
Anja: Mladi :) hihihih
Oran: :) Gle, sad sam mlad…Zar nisam mator? :)
Anja: Ko bi rekao da će Vam to neko reći? :) Ma jeste mator, ali ste mladi za mog učitelja :)
Oran: Da…:)
Anja: Mladi da biste mi bili učitelj.
Oran: Pa…Tu sam negde :)
Anja: A da ste matori, matori ste :)
Oran: :) Kaže jedan naš sveštenik…na propovedi…
Anja: Uh…
Oran: I ne govorite da ste matori…Konji su matori…a ljudi su stari :)
Anja: Hoćete da budete matorac ili starac? :)
Oran: Pa ja bih da budem baš ako se mora…Najstarije zvanje…Čika :)
Anja: Čika Oka :)
Oran: :) To.
Anja: Vazi, čika Oko…
Oran: :)
Anja: Moj, čika Oko.
Oran: E, to.
Anja: Dragi čika Oko.
Oran: :)
Anja: Jasno, uvežbano je.
Oran: Slušajte…U mom kraju…
Anja: Slušam…
Oran: Ruralnom…
Anja: I upijam kao sunđer.
Oran: Za strica se kaze čiča.
Anja: Mislim da sam oduševljena Vama. Oduševljena.
Oran: Pa umesto stric Oran…
Anja: mmmmmm
Oran: Kočite!
Anja: Tako da ma šta god pričali…samo ću se smeškati i gledati…mmmmmm
Oran: Imate li Vi neku kočnicu uopšte?
Anja: Ali…Vi…
Oran: Povucite ručnu!
Anja: Ručna.
Oran: Razbijte staklo u slučaju požara! Učinite nešto! Nešto. I slušajte! U slučaju nužde pročitajte uputstvo!
Anja: Slušam, slušam.
Oran: I slušajte!
Anja: Uh, recite.
Oran: E, sada…ja imam bratanicu jednu…iz tog mog…kraja…:) I kaže joj moj brat…
Anja: I zove Vas čičo :) Čiča, čičom :)
Oran: :) Blizu…Ne ona…Kaže joj moj brat…
Anja: Čiča Orane :)
Oran: Kaži…čiči…
Anja: jojojo
Oran: :)
Anja: Šta da kaže čiči ? :)
Oran: Pa, uglavnom hvala. :)
Anja: :) Za šta hvala čiči?
Oran: Fina je devojčica…Nije još rekla nikada to…Ni čiča, ni hvala :) Kao stidi se…i tako to.
Anja: A koliko ima godina?
Oran: Ma nemam pojma…Zaboravio čiča.
Anja: Ma nije ni važno…mala je bila.
Oran: :) Znate, godine…
Anja: I zato je gotivite što Vas nije zvala čičom…:)
Oran: :) Ma ja gotivim uglavnom svu decu…Pogotovu koja su mi rod ili bliski…
Anja: Ja Vam dođem kao dete?
Oran: Pa pošteno, skoro da Vas tako doživljavam. Skoro :)
Anja: Pa dobro, više nisam suncokret!!!!
Oran: Zbog zašto?
Anja: Zato što nisam, a lep mi je, kao sunce. Sunčan mi je dan kad ga vidim.
Oran: Čekajte, ništa ne razumem.
Anja: Suncokret=Oka
Oran: Ma to ste Vi mene idealizovali…Što nije dobro, naravno.
Anja: Moja stvar…i nisam Vas idealizovala što biste Vi rekli, znam da ste skroz fiju, ali takvog Vas gotivim…skoro kao tatu :) Skoro.
Oran: :)
Anja: Oko za oko.
Oran: Skoro sam čitao nešto…
Anja: Pasta za zube :) Vi čitali? :)
Oran: Slušajte…:) Da, ja :)
Anja: Vi? :) hiihihihihi
Oran: Eto, niko nije savršen :) I tu se kaže…Osoba ženskog pola…Kojoj u detinjstvu nedostaje otac…Kasnije se vezuje za starije muskarce…pokušavajući u njima da nađe oca…
Anja: jojojojo Čika Oko.
Oran: Skoro :) Ma, lupetaju svašta :)
Anja: Nisam do skoro gledala starijeg mušakrca, nije me zanimalo ništa starije, čak sam bila jednom sa dečkom koji je mlađi od mene nekoliko godina.
Oran: Sve to oni Ameri se prave važni…:) E, to sa mlađima Vam je pametno…
Anja: Ali, od kada sam upoznala ovog mog starijeg, nekako sam promenila mišljenje.
Oran: Moja prijateljica jedna…ona ima momka zvaničnog starijeg, a dečka mlađeg…:)
Anja: Mlađi su bezveze skroz, a stariji, pa i oni su, ali sa njima nekako možeš koji pametnu da razmeniš.
Oran: Kako Vi i Dragi?
Anja: Pokušavam i danas da eskiviram viđenje.
Oran: Svašta!!! Odmah da ste zakazali!! Telefon u ruke!
Anja: Hoćete li da čujete šta je rekao Viktor Igo?
Oran: Neću ako nije u vezi mobilnog telefona!
Anja: Jedan pisac, nevažno…:)
Oran: :) Ma to mora da je neki čobanin…budala…(replika iz filma)
Anja: „Svetli celi svemir u jednu osobu, to je ljubav“
Oran: Pa priznajem, to je divno rečeno. Povlačim reč..:) Dve.
Anja: Smeta li Vam onaj zarez u sredini ? :)
Oran: Meni ne :)
Anja: :) Oko…
Oran: Anja…
Anja: Je li Vi sebe obožavate?
Oran: Ne, nikako.
Anja: Ja Vas obožavam.
Oran: Obožavam, ne.
Anja: Ja da. Vas.
Oran: Slušajte!
Anja: Uh, recite…
Oran: Vreme je da se Vi lepo razuverite.
Anja: Ne, ne, ne, ne, ne. Nije.
Oran: Ali baš.
Anja: Neću, ne.
Oran: Slušajte.
Anja: :(
Oran: Slušajte!
Anja: Oko
Oran: Slušate li?
Anja: Slušam.
Oran: E, ovako. Ja uskoro vozim jednu osobu za Beograd…
Anja: Vozite je? Vozom? :)
Oran: To će biti ili sutra ili u petak…:) Automobilom :)
Anja: Je li sve ok sa njom?
Oran: Da, naravno.
Anja: Trebaće Vam onda par dana…
Oran: Svi koji se druže sa mnom su odlično uglavnom :) Par sati, bre!
Anja: Krenite ranije…
Oran: :)
Anja: Ma znajući Vas kako vozite…
Oran: Slušajte!
Anja: Stižete onda sledeće nedelje.
Oran: Šššššššš!
Anja: Slušam :)
Oran: Ćut!
Anja: :)
Oran: Ni reči više!
Anja: hihihiihihi
Oran: E, ovako…Biće tu prostora za neko kratko viđenje…kratko…
Anja: Uh, uh, uh.
Oran: Vrlo kratko.
Anja: uh
Oran: I na javnom mestu…Vrlo javnom.
Anja: Bezveze skroz.
Oran: Baš javnom.
Anja: Bezveze. U pošti? :)
Oran: Šta je sada bezveze? U pošti, nego šta! Glavnoj pošti!
Anja: Bezveze je baš javno mesto :)
Oran: :)
Anja: hihiihihi I bezveze je viđenje kratko.
Oran: Pa zamislite da se sretnemo negde na nejavnom mestu…i kad me pogledate padnete u nesvest…naravno razočarani…
Anja: Imam osećaj neki da bih se razočarala, baš.
Oran: A ja…kao…pošto nije javno mesto…Je li…A Vi…Je li…A?
Anja: :)
Oran: Šta bi onda bilo? A?
Anja: Ne znam, nisam o tome razmišljala još :)
Oran: E, pa razmislite.
Anja: Znate li šta me je pitao jedan dečko?
Oran: Dakle, ja polazim od toga da ćete se razočarati. Ne znam.
Anja: On: Da li bi se ja naljutila i da li bi ga udarila ako mi se približi i poljubi me ? :)
Oran: Opet?! E, pa ovo stvarno nema smisla!
Anja: Šta opet? :)
Oran: Opet Vas je neko muvao!
Anja: Oko, ma to je bilo, bilo.
Oran: Kada je to bilo?
Anja: Bilo, nije sada.
Oran: Kada? Kadaaaaaaaaaa?
Anja: Pre.
Oran: Aha, dobro. Slušajte…
Anja: Slušam, gledam. Čitam Vas.
Oran: Bi li Vi da zakažemo viđenje kratko, vrlo kratko…u nekoj pošti?
Anja: Uhhhhhh….
Oran: U nekoj pošti :)
Anja: Ovo je već…od Vas…nešto novo skroz, a ja, mislim da šašavim sada…
Oran: Pa ovo je prilika jednom u godini dana koja se javlja…
Anja: Oko, možete to kad hoćete da hoćete, nije tako kao što pričate, baš. Ali.
Oran: Jeste, tako je. Ne mogu.
Anja: Da, verujemo Vam.
Oran: Nemam niti novac, niti vreme.
Anja: Jasno. Nemate ništa, tako i moji kukaju stalno, samo kukaju kako nemaju, a…ma…Vi baš odrasli baš ste čudna vrsta. Jasno, čika Oko.
Oran: Hajde novac da zanemarimo…ali vreme…
Anja: Pa, vreme je novac.
Oran: E, pa lako je Vama.
Anja: Znači novac. Pusti novac.
Oran: Vi ste slobodni kao ptica na grani. Ptičica. :)
Anja: Da, meni je sve lako, sve mi je lako, zato šećerim čaj sa tri kašike šećera.
Oran: Eto, zato ste Vi slatki znači…
Anja: Kako kad, umem i kisela i gorka da budem…i ljuta. grrrrrr I besna.
Oran: Ih, znao sam. grrrrrrrlim
Anja: I…Umem svakojakva, zavisi kakvi su ljudi okolo.
Oran: Kao i sve dame…
Anja: Oko, kao dete sam, ne zaboravite. Kao dete Vaše. Tako me skoro doživljavate.
Oran: Pa sada kada Vi to napišete…Ne znam…Ne znam.
Anja: A šta ćete za par godina kad prestarim?
Oran: Više ne nego da…Ali ima elemenata. Ma znate…dete je uvek za roditelja malo :)
Anja: Bacićete se na neku klinku…:(
Oran: :) Ma kud i rekoh ono za decu…kukuuu. Nije to tako, baš. Vas posmatram u smislu deteta što ne želim da Vas povedim…
Anja: Znam Vas…Vi ćete naći neku koja sad ima oko 21, 22, 23, a ja ću Vam biti matora.
Oran: Eto, javlja mi se neki zaštitnički osećaj u vezi Vas.
Anja: Samo sek.
Oran: :) E, svašta. Dobri ste. Pardon, najbolja!
Anja: Superlativ od dobar je..? :)
Oran: Najbolja!
Anja: Tata zvao, treba nešto da uradim i takoC.
Oran: Kada to radite?
Anja: Kad krenem van.
Oran: A kada krećete?
Anja: Ne znam.
Oran: Možete li da saznate? :)
Anja: Trebala sam već, ali ne ide mi se, rekoh Vam, nigde mi se ne ide.
Oran: Upitajte se.:)
Anja: Oko…
Oran: Anja…
Anja: Je li na Vas prešla moja šašavost? :)
Oran: Pa zavisi u kom smislu…Ja sam u nekom smislu inace šašav…a u nekom sam totalno suprotno od šašavog…a u nekom sam sredina, prosek…Zavisi.
Anja: Vi prosek? Nikako :)
Oran: :)
Anja: Moram da iskorisrtim ovu sadašnju mladost :) Mladost prođe čas, baš.
Oran: Baš…
Anja: Imam još neku godinu za Vas. Uh.
Oran: Pa to je prirodno…:)
Anja: Uh.
Oran: Slušajte…
Anja: Do dvadeset tri mi je bilo ok, ali kad sam napunila ovo čudo od godina, nije mi baš…
Oran: Ma to je sve prirodno…A šta je prirodno, nije loše.
Anja: !!!! grrrrrrr
Oran: Pa znam…
Anja: Ne volim.
Oran: grrrrrrrrrrlim
Anja: Ne volim to.
Oran: I to znam…
Anja: Ne volim godine. Ni Vi ne volite?
Oran: Ja volim svoje.
Anja: Ma Vaše su ok.
Oran: Ne, ne…Ja svoje obožavam, baš…
Anja: Ali moje nisu…slede ih još!!!!! jojojojojojoj
Oran: Samo što sa godinama dolaze i neki zdravstveni problemčići…to ne volim.
Anja: Počeli ste…da…vidim…
Oran: :) Da, to je problem…a ostalo…ne.
Anja: Kako se zove, beše, ona deponija kod Vas? Nešto na s?
Oran: I dok god izgledam mlađe par godina od moje generacije biću baš zadovoljan.
Anja: ?
Oran: Jovanovac…idem tamo upravo…da se bacim.:)
Anja: Povedite me . :)
Oran: :)
Anja: Skočiću i ja.
Oran: Može, ali za par godina :) Sačekaću Vas.
Anja: ojojojoj
Oran: :)
Anja: Nemojte tako, molim Vas. Već mi teško pada i bez podsećanja. Sekundu…telefon.
Oran: Javite se :)
Anja: Jesam.
Oran: Šta kazu?
Anja: Gotovo.
Oran: Auuu.
Anja: Nije za mene, neki smarač.
Oran: Ma? :) Onda mora da je za Vas. :)
Anja: Ne družim se sa takvima, ja sam smaračica :) A smarači ne idu zajedno.:)
Oran: Aha. Slušajte.
Anja: Slušam. Do kada ste ovde?
Oran: Ne mogu više da počinjem stalno jedno isto…dajte ovo da završimo…
Anja: Do kada imate dozvolu? :)
Oran: Danas sam uzeo slobodan dan.
Anja: ooooo Da uzimam i ja?
Oran: Juče sam bio čitav dan mobilan.
Anja: Ja sam i juče uživala.
Oran: Pa kako želite, ali ne mogu biti sve vreme ovde…moram malo i da odmorim.:)
Anja: Od mene? Zamaram Vas? Umaram?
Oran: Ne. Ma moram malo da se opustim, bar fizički.
Anja: Mislim da sam Vas sanjala.
Oran: Gle. Kako?
Anja: Nemam pojma, znam samo da je dugo, dugo trajao san, neka žurka, nešto…ne znam sad…Oko, smem li nešto da Vas pitam?
Oran: Naravno. Još pitate :)
Anja: Želela bih da mogu sa Vama uvek i o svemu da pričam, ali uvek baš…i kada ostarim…želite li i Vi to?
Oran: Dobro pitanje.
Anja: Koje moje nije dobro? :)
Oran: Pa ako idemo logikom stvari…:) Svako Vaše je odlično :)
Anja: :) Zahvaljujem.
Oran: Uvek :) Vi ćete uvek biti mlađi.
Anja: Želite li da ostanemo dobri i posle godinu dana i posle dve i posle pet, deset…godina.
Oran: Možda još par godina…posle je s tim gotovo. :) Pa moraću, nema mi druge :)
Anja: Još par godina ću Vam biti ok?
Oran: Ne, ne…
Anja: Nego…
Oran: Pogrešno ste shvatili…Još par godina mogu se nadati da će neka osoba ženskog pola pričati sa mnom…Posle je sa tim gotovo.
Anja: Pa nema šta da se nadate, potkupili ste me…
Oran: Znate, nemam novac, nemam slavu, nemam položaj…a bez toga za par godina nema kontakta sa mlađima od Vas.
Anja: jes jes jes Onda ostanite tako. Ni ne treba Vam to.
Oran: Ukoliko se ne proslavim za par godina, čemu se nadam vrlo i čemu težim :)
Anja: Sve je to u vetar…Nemojte se proslaviti:) Nemojte. Uvila sam se u ćebence…:)
Oran: Ćebence? Zašto?
Anja: Pa nemam čarape. Na pranju su :)
Oran: Pa zar nije toplo?
Anja: Pa meni nije. Znate, setila sam Vas se juče.
Oran: Da?
Anja: I otkrila sam nogice i izula čarape, što inače ne radim. Uvek u čarapicama.
Oran: :) Sve radite u čarapicama? :)
Anja: Aha. Samo se ne kupam.
Oran: Vrlo zanimljivo.
Anja: Aha. Volim ih, a i stalno mi je hladno, stalno.
Oran: Hm. Kao da imate 70+
Anja: :)
Oran: :) Nego…Gde je ono sliče?
Anja: Imam slabu cirkulaciju, ali to mi je oduvek tako. Koje sliče?
Oran: Aha.
Anja: Ono Vaše? Vaše…
Oran: Ne!
Anja: Ne znam gde je.
Oran: :) Vaše.
Anja: Da Vaše. Da, Vaše Oko.
Oran: Pa imate priliku da me vidite uživo. Vrlo skoro.
Anja: Uh, na javnom, u pošti i to na par sekundi…
Oran: Ih, pa neće biti par sekundi…Recimo pola sata, sat.
Anja: I šta ja da radim sa pola sata?
Oran: Pa da me gledate. :)
Anja: Za to vreme ne stignem ni da Vas odmerim od pete do glave.
Oran: Eto Vam slike.
Anja: Ma…
Oran: Ma jeste li Vi za tu poštu ili ne?
Anja: Hm…
Oran: Mh…
Anja: Razmisliću još….ali za poštu ne.
Oran: I to čisto da razbijete neke iluzije…
Anja: Nemojte tako. Mada u dubini znam da će tako biti možda…Nekako osećam…
Oran: Biće, naravno da će biti.
Anja: Bezveze i pošta i sve.
Oran: Razbijete to lepo i posle pričamo kao ljudi.:)
Anja: Ma Oko, nemojte tako…
Oran: Ma Anja…moram tako.
Anja: Ovako Vas više…
Oran: To je za Vaše dobro.
Anja: Nemojte. Nećete mi se svideti, znam to.
Oran: Tako, tako…samo tako. E, pa zato i želim da Vas vidim.
Anja: Znam, čika Oko, meni se retko ko svidi…
Oran: I to hitno. A ovo sada je jedinstvena prilika…Sada pa tek na proleće…kada bude ekskurzija :) I prestanite više da vrdate :)
Anja: Ko vrda? Tu sam i ne pomeram se.
Oran: Vi…vrdalamo :) VrdaLama.
Anja: Vrdalama :)
Oran: Vrda Lama :)
Anja: Lama koja vrda? :)
Oran: :) Recimo. Dakle, vrdalamo…
Anja: Lama je prgava životinja, znali ste?
Oran: Pošta?
Anja: Idete u zoo?
Oran: Pa gledaću da izdejstvujem…mada sam u ulozi vozača…baš.
Anja: Pa ne bih u pošti… :)
Oran: Tog dana. Pa gde bi Vi?
Anja: hihihiihi Nečete spavati ako Vam kažem gde bih, i šta bih i …:)
Oran: Dovoljno je da kažete gde bi. :)
Anja: :)
Oran: No, ja to ne smem…ako ste Vi Vi…baš, No, to je sada nebitno. Bitna je pošta.
Anja: Opet on…bla, bla…
Oran: Da razbijete iluziju. Bla, bla, kvoc. :)
Anja: Vi mislite da ja nisam ja…i zašto želite da se vidimo, a ako jesam ja, onda ne smete???
Oran: Ma smem da se vidim…sve ostalo ne smem.
Anja: Aha.
Oran: Samo da Vas gledam malo…i to je to. Zato i govorim o pošti. :)
Anja: Ima jaknu debelu da obučem, da ne možete da vidite ništa, namerno.
Oran: :)
Anja: I čizme. One za pecanje, one gumene do kolena.
Oran: Bićete skroz mokri, da ne kažem…vlažni :)
Anja: Ma…
Oran: :)
Anja: Ko kaže da nisam? :) :)
Oran: Ooooohooooo
Anja: Ali nećemo o tome.
Oran: :) Nećemo.
Anja: Ima nekih stvari koje ne bih da Vam pričam.
Oran: Dakle…Pošta? Kojih? Kojih? Kojih? Kojih?
Anja: Ne bih, škakljivije su od sličica.
Oran: Ijao. Pričajte, pričajte!
Anja: A tiču se mene samo…Ne, ne, ne, ne mogu.
Oran: Morate!
Anja: Nema šanse. Ne. Ne.
Oran: Brzo! Da, da!
Anja: Samo pomišljam…kada bi ovaj čovek znao…Uh, ne.
Oran: Morate…
Anja: Ne mogu to.
Oran: Sada kada ste rekli to…nema šanse da mi ne ispričate…
Anja: :)
Oran: Jednostavno morate. Morate, molim Vas. :)
Anja: Rekla sam da ima nekih stvarčica koje Vam ne mogu nipošto reći.
Oran: E, te stvarčice me interesju vrlo.
Anja: Ali, to se kosi sa mnom skroz…i još da pričam o tome…nisam to ja.
Oran: Ma sve ste to Vi…jedan deo.
Anja: No, no.
Oran: Delić.
Anja: No.
Oran: Da, da.
Anja: Oko
Oran: Anja
Anja: Ne mogu o tome.
Oran: Makar naznačite. Morate bar neku naznaku da mi date.
Anja: Niste mi ni dečko ni….a bre, ne. Stvari su strogo poverljive.
Oran: Makar nešto da zadovoljim znatiželju…
Anja: Ne mogu, baš.
Oran: Pa morate makar nešto…
Anja: To je nešto što ne mogu.
Oran: Morate.
Anja: Ok. Samo naznaka mala.
Oran: Slušam.
Anja: Bićete skroz mokri, da ne kažem…vlažni :) Toliko od mene za ovo izdanje. To je to, nema više…i još ono što me stalno kočite u snovima…grrrrr…nema smisla, stvarno Oko.
Oran: Pa ništa mi niste rekli.
Anja: Pa…Jesam, ali ko shvati.
Oran: Niste. E, pa ja nista ne shvatam, baš.
Anja: Neko shvati, neko ne. Ne mogu Vam crtati.
Oran: Ja Vam najozbiljnije kažem da ne razumem. Za snove u redu…ali za ovo ne shvatam ništa. Za javu. I za javu još i ovo…prelazak između sna u javu…Vidite…Volim da me neko maženjem probudi…onda se transformišem u muškarca…iz ženskog pređem u muško…Govorim o intimi, naravno. :)
Anja: Mmmmmmmmmm.
Oran: Od mačke postanem lav.
Anja: m m m m m m Oko
Oran: Kada govorim o buđenju mislim i bukvalno i nebukvalno…Anja…
Anja: Mogla sam i bez toga.
Oran: Jednostavno, treba mi nežnosti…jeste da je smešno, ali je tako.
Anja: Nije smešno ništa…
Oran: Kao neko nevoljeno dete sam…eto.
Anja: To je sasvim normalno.
Oran: :) Pa smešno je za ove godine, baš. Volim da me maze…a to niko ne radi, šmrc.
Anja: Oko, znate li da često roditelji nekada nisu govorili: volim te!!! To se sve osećalo kroz njihove postupke, ali nikad ta reč, ta reč…
Oran: :)
Anja: Nije smešno, meni nije. Lepo je i lepo baš…
Oran: Eto, ja Vam otkirih svoju intimu…a Vi meni ništa. Baš.
Anja: Pa počela sam pre neki dan, ali ste Vi kao morali da idete, pa…ostalo je tako…
Oran: Pa počnite i sada…i ne morate da završite…
Anja: :)
Oran: :) Baš me interesuje.
Anja: Iskreno…
Oran: Pa kako god samo napišite nešto. :)
Anja: Volim da me neko maženjem probudi…onda se transformišem iz mirne i stidljive devojčice… od stidljive postanem mačka…tako nekako :) I volim da me neko isto tako uspavljuje. Mnogo volim poljupce, mnogo zagrljaje i mnogo, mnogo nečije pažnje, mnogo baš.
Oran: Eto ti…Pa onda odlično…nikako se ne bi slagali…:)
Anja: :)
Oran: Treba da nađemo trećeg i četvrtog…i petog…da nas mazi.
Anja: Ali volim i da mazim, mnoogo.
Oran: :)
Anja: Volim i ja mnogo nežnosti…ja pet puta, a ti (npr.) šesti…nadam se da kapirate? A i kad se probudim…čudno se osećam, baš :)
Oran: Da?
Anja: A i na primer ako nisam zainteresovana, postanem ako primetim da Dragi jeste…i bude fino. Nadam se da je i to jasno.
Oran: Pa ako sam dobro shvatio…Vi samo potvrdite ili negirajte…
Anja: ok
Oran: Vi ste spremni da dajete nežnost i pet puta, ali šesti da budete maženi…Je li?
Anja: Ne.
Oran: Nego?
Anja: Nego…ja želim da mazim nekog pet puta, sama da pocenem i sve, ali onda sledeći put probudi me i mazi ti. Tako nekako.
Oran: Aha…pa tako sam i mislio…
Anja: Ne znam sad ni ja, ali volim maženje…i da mazim i da me maze, ali sada sam uglavnom ja ta koja mazi…pa mi malo smeta…ja sam za maženje…stalno :)
Oran: Da, jasno.
Anja: Nežnosti malo više bi prijalo…Ne keksa, nego maženja :)
Oran: Jasno. Ista stvar i kod mene…skoro. :)
Anja: :)
Oran: A ovo drugo…imate pojačanu želju posle buđenja?
Anja: jap
Oran: Gle, gle…
Anja: :)
Oran: Neverovatno. Isto. A treće…čak i ako niste zainteresovani, možete da se zainteresujete, je li?
Anja: Da…
Oran: Odnosno, da Vas zainteresuju.
Anja: Da, da.
Oran: Isto. Strašno.
Anja: Tako, da me zainteresuju pokazivanjem velikog interesovanja :) Ne oni, već u jednini.
Oran: Strašno, isto. Jasno, jasno.
Anja: Ogledalce..kažem.
Oran: E, svašta.
Anja: Neverovatno. E, idem sad. Moram. Vidimo se.
Oran: Eto, pobegoste. Znao sam.
Anja: Stoje mi nad glavom.
Oran: Scenario poznat :) No, nema veze…
Anja: Nije. Nije tako.
Oran: Pozdravljam Vas…Jeste!
Anja: Počinju da dolaze sa poslova…
Oran: Kad je trebala pošta da se pomene Vi vrdate…Vrdalamo! :)
– nastaviće se –
Četrdeset deveto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
