Pokreću se brda, slivaju se mora
Gledao sam zemlju meni tago dragu
Uz gromove silne pucala je kora
Da ne zgazim nigde po istome tragu.
Na planine sinje spustila se magla
Udvaja se vidik u dve boje noći
Jedna tako spora, druga tako nagla
Uzdrhtalo slutim po mene će doći.
Pružaju mi ruke razjapljenih usta
Neka čudna bića iz drugih vremena
Prodirem kroz tamu dolina je pusta
Mirišljava tečnost izvire iz stena.
Budim se u jutro sumorno i tužno
Da pogledam zemlju meni tako dragu
Išao sam smerno, znam da nije nužno
Da se uvek gazi po istome tragu.
Rečima ću reći to što može brda
Sa postolja svojih da pomeri moćno
Nateraću tako u zbegove krda
Neka misli moje plove danonoćno.
Pogledom ću svojim da razbijem stenje
Nek’ mirisna tečnost miriše po meni
Ja bogatstvo svoje dajem u bescenje
Jer reči su moje na najvišoj ceni.
Spremam se da zaspim odlučujem smelo
Pa da sanjam zemlju meni tako dragu
Kad budemo jednom samo jedno telo
Tada ćemo biti na istome tragu.
