Rođen je u Vinkovcima. Studirao je u Zagrebu, a kasnije u Parizu, u kome je dugo živeo. Poslednjih nekoliko godina proveo je u Šidu, gde je i ubijen 1942. godine.
U toku boravka u Parizu i studija na Akademiji, na njegovo slikarstvo je, pored Sezana, najveći uticaj izvršio Andre Lot, „umereni“ francuski kubista. Kao veliki poznavaoc starih majstora, Lot je mirio kubizam i renesansu uvek iznova verujući u kontinuitet neophodan za razvoj slikarstva. Šumanović je bio jedan od najistaknutijih i najnadarenijih Lotovih đaka. Međutim, kako sam u svojoj autobiografiji kaže, Lot nije isključivo uticao na njega. Izvesnog traga na njegovo stvaralaštvo ostavili su i Pikaso, Gromer, Deren i Friez.
Šumanovićev kubistički i postkubistički period trajao je od 1920-1925. godine i on obuhvata tri siklusa: sezanistički, analitički i sintetički. Iz ove faze su naročito vredna sledeća dela: „Skulptor u ateljeu“, „Mrtva priroda sa satom“ (obe iz 1921) i „Mrtva priroda“. Kada je u pitanju estetička problematika, najznačajniji je analitički ciklus.
Šumanović nije do kraja ostao dosledan kubizmu. Već oko 1925. godine evoluira prema kolorističkom ekspresionizmu koji predstavlja punu negaciju dotadašnjeg razvitka. Njegova umetnost u tom kasnijem periodu donosi posebne tonove intenzivnog doživljaja rodnog predela, gde dominiraju svetli tonovi. Uspešno je dočarana prostorna dubina…
*** sledi nastavak…
