fbpx

Pokazivač pokazuje: Ustanimo zajedno – Milan Stojanović

     IMG_0045Gospodine Stojanoviću, vlasnik ste firme koja je ove godine ostvarila saradnju sa švedskom firmom koja se bavi proizvodnjom pomagala za invalide. Koliko je u Srbiji sredina prilagođena osobama sa invaliditetom?
Da, ove godine smo potpisali ugovor sa firmom “Autoadapt” iz Švedske o zastupanju za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju u delu prodaje proizvoda namenjenih invalidnim i slabo pokretnim licima. Naime, firma “Autoadapt” specijalizovana je za proizvodnju i ugradnju opreme u vozila koja omogućava invalidnim licima lakše kretanje, pa čak i samostalno upravljanje putničkim vozilima bez prisustva pratilaca.
Najsavremenija tehnička rešenja i širok spektar primene njihovih proizvoda, doprineli su izvozu u preko pedest zemalja u svetu. Koriste najsavremeniju tehnologiju i tehnička rešenja i to su neki od razloga što su jedna od vodećih firmi u svetu u ovoj delatnosti.autoadapt_caronyclassic-02_resize

     Sa kakvim tehničkim problemima se sreću osobe sa invaliditetom?
Prevashodni problem ljudi sa invaliditetom u našem društvu je u neuređenoj sobraćajnoj infrastrukturi kako na ulicama, javnim ustanovama, zgradama, privrednim objektima i uopšte u javnom segmentu života inavalida. Ovaj problem datira iz ranijeg perioda. Današnja situacija je posledica dugogodišnjeg zapostavljanja prilagođavanja javnih objekata, sabraćajnica za potrebe invalidnih lica. Takođe, tu mislim i na vozila javnog prevoza i uopšte specijalizovana vozila za prevoz invalidnih lica.
Činjenica je, da je poslednjih godina došlo do pozitivnih pomaka u uređenju pešačkih saobraćajnica u centralnim zonama pojedinih gradova, uređenju pristupnih navoza pojedinim javnim ustanovama, ali to bi trebalo, da je masovnije, tj. da društvo ulaže veća sredstva za potrebe invalidnih lica u našem društvu.

autoadapt_unwin_wtor-01_resize     U kom trenutku Vam se probudila svest o tome da tim osobama treba konkretna pomoć?
Moram priznati, da se sve desilo neplanirano, na inicijativu pojedinih lica sa posebnim potrebama. Naime, firma “Bonum” iz Kragujevca, bavi se preradom teretnih vozila u vozila za prevoz putnika, u minibuse ili kombibuse.
Tražeći rešenje za svoje probleme pojedina invaldna lica su nas kontaktirala preko naših kontakata, tražeći od nas pomoć za svoje probleme. Prvi kontakti ostvareni su tokom 2009. godine.  Ova pitanja su bila velika nepoznanica za nas, u pogledu tehničkih rešenja kao i vrste opreme koja je bila dostupna na našem tržištu. U tom periodu smo se susreli sa mnogo teških pitanja sa koja je trebalo proučiti i rešiti kako bi na neki način pomogli osobama sa invaliditetom, makar informacijama ako ne drugčije. Tako smo malo po malo stekli određena znanja iz ove oblasti, a i saznali više o specijalizovanim proizvođačima u nekim evropskim zemljama.

autoadapt_swingaway-01_resize autoadapt_pro-solutions-02_resize   Na koji način se prevazilazi diskriminacija i šta Vi na tom polju možete da učinite?
Možda je reč diskriminacija preoštra u ovom trenutku, pre bih rekao da je ovo posledica naše dugogodišnje društvene nebrige za lica sa posebnim potrebama, opšteg siromaštva društva, nedovoljne društvene edukacije o potrebama ljudi oko nas kojima je potrebna naša pomoć, nedovoljnog ulaganja u socijalne programe za pomoć raznim vrstama hednikepa sa kojima se ljudi susreću, a nisu u mogućnosti da sami prevaziđu sopstveni problem.
Potrebna nam je široka akcija informisanja čitavog društva u vezi sa potrebama invalidnih i slabopokretnih lica koja bi za cilj imala podizanje stanja svesti čitavog društva. Samo na taj način možemo shvatiti koliko je im je potrebna naša pomoć i uz razne oblike aktivnosti i realizacije pojedinih projekata koji bi za rezultat imali konkretnne akcije u pogledu nabavke pomagala i opreme za lica sa posebnim potrebama.

   Koji je najlepši deo Vašeg posla, a da nije u vezi sa novcem?
Zadovoljstvo na licu klijenta, kada mu isporučena ili ugrađena oprema olakša kretanje ili poveća stepen njegove samostalnosti u odnosu na pratioce i najbliže članove porodice. Put do krajnjeg rešenja nije ni malo lak jer treba uskladiti potrebe osobe sa njegovim fizičkim mogućnostima, sa zakonskim propisima, a sve opet finansijski zatvoriti jer ovakva vrsta opreme nije jevtina. Tako, da često i pored želje da maksimalno izađemo u susret klijentu, neretko se dešava, da klijent odustane zbog nedostatka sredstava.
S tim u vezi, imamo ideju pokretanja humanitarnih akcija za nabavku pojedine opreme koja bi bila od koristi većem broju invalidnih lica u okviru udruženja ili institucija koje se bave negovanjem pomenutih lica.

autoadapt_chairtopper02_resize   Koliko se savremeni proizvodi koje Vaša firma nudi, na primer, liftovi za invalidska kolica, uklapaju sa vozilima koja su na našem tržištu?
S obzirom na to da je na našem tržištu sve veći broj stranih kako polovnih tako i novih putničkih vozila, kombibusa ili minibusa, uvek postoji rešenje za određeni tip vozila, uz normalno, poštovanje zakonskih propisa koje nalaže država svojim propisima.

  Planirate li javnost bliže da upoznate sa proizvodima koje nudite i na koji način?
Pored standardnih načina oglašavanja ili prezentacija putem sajmova i izložbi, koji su u padu zbog velikih troškova organizacije, jedan od načina čija se primena širi velikom brzinom zahvaljujući sve bržem razvoju komunikacione tehnologije, jeste putem interneta i korišćenjem socijalnioh mreža, čemu doprinosi i ovaj naš razgovor danas.

    Kako je u Srbiji baviti se humanim poslom gde humanost trenutno odnosi prevagu nad novcem?
Teško je to razgraničiti kada se bavite ovim poslom, a pogotovu u Srbiji. Naime, mi sami smo u sukobu interesa jer želimo da pomognemo nekome, da reši svoj problem, a opet ta oprema ima određenu vrednost koja nije mala za standard pojedinaca, pa i institucija u našem društvu, zato sam maločas pomenuo akciju pomoći udruženjima i institucijama jer smatram, da bismo za početak tako pre uspeli da uključimo veći broj fizičkih i pravnih lica u prikupljanju sredstava za pojedine vrste opreme.
Zato je teško baviti se ovim poslom jer nema uređenog sistema u ovoj vrsti delatnosti, pa je naš posao sveden na dovijanje i iznalaženje zajedničkog rešenja sa klijentom i tu nema mesta velikim zaradama jer nam nin standard društva to ne dozvoljava.

  Da li ste u nekom trenutku u životu Vi osetili da ste nemoćni i na čiju ste pomoć tada računali?
Ne znam, da li sam baš u tom smislu bio nemoćan kao što asocira Vaše pitanje, ali osećaj nemoći u pojedinim životnim situacijama je verovatno imao svako od nas, a to je priznećete, jako deprimirajuće stanje. Trudim se, da razumem koliko je teško našim klijentima, ako je uopšte moguće razumeti na pravi način položaj invalidnih lica sa pozicije zdrave pokretne osobe. Oni su za mene vrlo hrabi i odvažni ljudi koji se sa životnim nedaćama bore hrabro i dostojanstveno, i u tom smislu su mi uzor kako se snagom volje i upornošću mogu prevazići problemi u životu.

autoadapt_carolift6900-02_resize

    Ono što je spojilo Pokazivač i Vas je promovisanje humanosti. Jeste li spremni za saradnju?
Da svakako, vreme u kome živimo, tempo života kojim živimo, sve više nas međusobno otuđuju, zato smatram, da bi naša saradnja mogla dati pozitivne rezultate u animiranju što većeg broja ljudi za pomoć licima sa invaliditetom jer zajedničkom akcijom možemo doći do rezultata koji će nekom olakašati život, a to jeste naš cilj.

JPEG_BONUM - bordo logo

Prethodni tekstSlavuj
Sledeći tekstFotografija dana: Na peronu
Ana Mutavdžić
Ana Mutavdžić
Završila sam književnost, a slikam. Predajem deci, a celog života učim. Ne volim vožnju, a celog života putujem. Stalno se dvoumim, ali uvek znam šta hoću.