Htela to ili ne, život je tup.
Pogledaj, u ruci držiš mač tup.
Neko ima manji, neko ima veći,
ali niko nikog neće njim poseći.
Mahaće tako njime do kraja života svoga
dok ga ne savlada boleština ili droga.
Mač je pukao na pola,
sve je otišlo dođavola.
Ni pesme, ni dobro dela,
ni glas što se čuje u tri sela…
Sve će nestati kao pena
baš kao i tvoja uvela žena.
Ljudskih ruku delo kad-tad će proći,
a na njegovo mesto će novo doći.
Prolazno, ali i večno,
glavno je da je sve u celini tečno.
I zato ti kažem, znaj,
i tebi će jednom doći kraj.
Bolje veruj u Boga,
ili bludno živi,
da ne budemo posle
mi, pesnici, krivi.
