I opet o ženi,
a i o čemu bih inače
pisao u trenu(tku)
kada mi se plače.
Kad srce voli
i pamet tad boli,
kad telo ište
i uši tad pište.
Noć je pala,
a svanuće zora,
šta će se desiti
uraditi se mora.
Šta se mora,
il` je takva mora?
Da l` će sreća
pasti na pleća?
Nemam pojma. Dragi brate,
draga sestro, da li znate
da sve što se daje na rate
otplaćuje se uz kamate?
I nemoj mi reći ti
što ovo čitaš,
ti što ovo gledaš,
ti što ovo slušaš,
ti, ti, ti…
Da ti, što ovo pišeš!
Da je vredno pomena
da ga iz uma brišeš.
Možda hoćeš, možda i nećeš.
Neću ti reći sada.
Nek se pusto srce moje
jošte malo ipak nada.
I nisam pesimista.
I nisam egoista.
I ne lupam gluposti.
I nisamo mi svi isti.
I želim u trenu da znam sve.
I želim u trenu da kažem sve.
I kad tren prođe,
dok se prsti i dalje lome
ja se, bre, upitam:
– Zašto i kome?! ?????????????????
