fbpx
spot_img

Praznik i blagdan

Praznik je svečan dan kojim se proslavlja neki važan događaj. Tokom godine se u Srbiji neradno praznuju razni državni i verski praznici i svetkuju se porodična slavlja, poput rođendana, imendana, slave.

Praznici su u narodu odvajkada bili poštovani i razlikovali su se od ostalih dana u godini po zabrani svih ili nekih vrsta poslova, a narušavanje zabrane i nepoštovanje praznika smatralo se da donosi nesreću. Rasprostranjeno narodno verovanje da se za praznike ne sme raditi uticalo je i na imenovanje takvog dana. Naime, reč praznik je u svom osnovnom značenju ‘slobodan dan, dan bez rada’ izvedena sufiksom ‑ik od praslovenskog prideva *porzdьnъ (> prazan). Preuzeta je iz crkvenoslovenskog jezika, iz kojeg je potekla i u druge slovenske jezike, u slovenački praznik, češki prazdniki ruski prazdnik.

Najstarije potvrde u srpskom jeziku su iz 13. veka, iz Karejskog i Studeničkog tipika Sv. Save. Doduše, u njima se ta reč nalazi u svom starijem, prvobitnom obliku, sa suglasnikom ‑d‑ prazdnik, koji je kasnije ispao, te su potvrde bez ‑d‑ posvedočene od 14. veka. Prisustvo te reči u Vukovom Rječniku u značenju ‘dies festus’ govori o njenoj starini i statusu prave srpske narodne reči.

Vuk je, takođe, zabeležio još jedan narodni naziv za praznik – blagdan. On se prvenstveno odnosi na crkveno‑narodni porodični praznik – slavu iliti krsno ime, što je potvrdio i Milan Đ. Milićević 1858. godine: Narodъ srbskiй ima u svomъ domaćemъ životu єdnu osobinu, nasleđenu ioštь izъ vremena nezapamćenы … To є „Krsno ime”, „Slava”, „Blagъ danъ” ili „Svetый”. Blagdan je u značenju ‘praznik, neradni dan’ široko rasprostranjena reč, koja je sastavljena od prideva blag (o danima) ‘prazničan, slavski’i imenice dan, prema latinsko‑grčkim uzorima. U jednom delu dijalekatskog terena, u istočnoj Srbiji, ta reč nosi dodatnu semantičku nijansu, koja se ostvaruje u značenju ‘praznik, dan kada se ne posti, kada se jede mrsno’, što dolazi od prideva blag ‘mrsan’. Ona se u tom značenju rasprostire i preko granice Srbije, po teritoriji Bugarske i Makedonije. S obzirom na to da se post nekada strogo održavao i greh je bilo jesti mrsnu hranu (hranu koja pruža zadovoljstvo) za vreme posta, u kalendaru su se isticali blagdani, dani u kojima su ljudi bili razrešeni posta i kad im je bilo dozvoljeno da jedu mrsno, bez ograničenja.

Piše: dr Jelena Janković, Institut za srpski jezik SANU

Izvor: jezikofil.rs

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.