fbpx

BRLOG I JAZBINE

031220091571

Nije ni čudo što nam je kultura frigidna posle toliko silovanja!

Neko je pogrešio. Zamislio se. Zabrojao. Pao mu je šećer, koncentracija, sistem… pa smo u ovakvom, da izvinite, stanju.

Inače bi, taj neko, znao, ili bar bio obavešten o sledećoj, strateškoj, informaciji koja, tek ako se razume kao činjenično stanje, postaje upotrebljiva u svakodnevnom životu kako funkcionera tako i običnih ljudi.

(Ovu “relaksirajuću” rečenicu posvećujem poznatom Govorniku Filipu iz naše Kasabe, koji je nedavno, zagonetno i, kako smo “ovlaš” informisani,  zauvek, nestao. Sa njim su nestale i njegove simpatične  “rastilibuđizovane kleibizable”)   

Ustanove kulture  nisu deponije gde treba istovarati, skladištiti, ”odlagati nepotrebno”, zaboraviti, izručiti svoje ili, da prostite, koalicione “kadrove”.

Sve  ono što ne radi, što se pokvarilo, nije za upotrebu, gurni u kulturu, gurni “pod tepih”. Pa neka radi šta zna: popravlja kola, svira, peva…ko šta voli. Pozdravi i želje. Od jutra do povečerja. Uhvati svoju zlatnu ribicu i miran si.

Nažalost stvar je izmakla kontroli. Nigde više polutana, neobrazovanih, nenačitanih, neškolovanih nego u tim ustanovama. Možda ih samo ima u “sredstvima  javnog informisanja”, i štampanim i elektronskim, u sličnom broju i sa sličnim IQ.

Nije ni čudo što su onda ti i takvi od ustanova, koje treba da zrače, osvetljavaju, napravili sopstvene jazbine, brloge, ušančili se, razgaćili, pa rade sve sem onoga zašta ih “poreski obveznici “plaćaju.

Šta je preporuka da postanete “radnik u kulturi”. Direktor. Šta god.

(Sledi portret “slučajno uzetog uzorka” sa reprezentativnim osobinama pomenutog primerka. Ko se prepozna sam je kriv. Sličnosti su namerne a različitosti slučajne)

1. Spletkaroš, mutivoda, prevarant, neradnik i alkoholičar.

Uz ove “sjajne osobine, koje ga preporučuju za uspešnog delatnika u kulturi, pa čak i kao “rukovodeći kadar”, isti je:

2. Neobrazovan, neznalica, lenjivac, podmukao, doušnik, cinkaroš, podlac, licemer.

3. Mrzi sve i zavidi svima koji su za pedalj iznad njega.

4. Arogantan je i neprijatan, osoran pa i nasilan, prema svima koji su, po njegovoj proceni,  milimetar ispod njega.

5. Kod njega je sve  lažno:  prijateljstvo, znanje, pamet…sve.

6. Prazna bačva koju je teško napuniti i pored  dramtičnih količina  piva, vinjaka i rakije.

Sada zamislite  kada se, taj i takav,  raspištolji, ušanči, uparloži, ubrloži u nekoj od lokalnih ustanova kulture.

Napravi jazbinu i okupi oko sebe, naravno, sebi slične pa im, takav kakav je, priglup, neškolovan i prazan, ali zato pokvaren i na sve spreman, još  i kapu kroji.

Sekta je to burazeru, poseban soj, vrsta, pasmina. To nema ni u knjigama.  

To su mešanci. Kevću i reže iz svojih jazbina na svakoga ko se približi njihovoj avliji.

Sklepano to da traje a da ne znaš ni čemu služi ni kako se upotrebljava.

Samo je jedno za njih svetinja: kupi, grabi, nosi, otimaj, radi šta oćeš samo me ne diraj. Što manje da radim a što više da imam, druge da sapletem, da najbližem podmetnem. 

Ako ste pomislili da sam preterao – pogrešili ste. Takvih je kao pleve u kulturi mada ovaj,  “ slučajni” uzorak, spada po gluposti i kvarnoći u gornji deo tabele.

Verujem da ne treba posebno naglašavati da pored ovakvih ima i izuzetnih, talentovanih, kreativnih, sposobnih, odgovornih… Oni su druga, lepša tema.

Ovde su ciljna grupa neradnici i foliranti koji se kriju pod tepihom kulture.

Naravno ti i takvi od svega što rade prave nauku, filozofiju. To je to. Samo oni znaju. Jedino što niko ne zna šta. Neki čak i knjige pišu, drugi nadziru kolege da ne pogreše i javljaju gde treba, treći su rukovodioci i direktori.

Sve više u kulturu na rukovodeća mesta stižu falični i talični, učlanjeni, verni, odani, besmisleni i anonimni. Ti što treba da ih guraš i vučeš došli su da upravljaju i rukovode. Važno  je da su “članovi biblioteke”. 

Pa kako takav spoj da ne uspe. Mislim da ne uspe da propadne a sa njima i ustanove koje vode ( a ni oni ne znaju gde).

Sa njima lagano,  kao Titanik, tone  i Kasaba. Sve tone u sivilo, tamu i prosečnost.  

Kako  takvi braćo draga da svetle u mraku, kako da otvaraju nova vrata i grade puteve kroz vreme?

Ko su ti ljudi!?

Ko su ti stanovnici jazbina i brloga, vlasnici ili,  “korisnici na neodređeno vreme”, gluposti i neznanja?

Ko ih gura, ko ih postavlja?

Ko se hrani njihovim neznanjem, glupošću i lenjošću?

Ko želi dobro našim neprijateljima?

Ko hoće kasabu a mrzi metropolu?

Ko seče glave što štrče iznad žabokrečine?

Ko zabravljuje  i zabranjuje?

Ko ne da gore, ko drži za noge i vuče u u mulj?

Izgleda da to niko ne zna . Ne zna ili ne sme da kaže ili ga je strah i da zna.

Udarila nas sloboda i demokratija u glavu pa ne znamo ni ko smo i što smo.

Svako čuva svoju jazbinu, svoj brlog.  Cica- Mica – Sigurica.

Kada gledam tv ili čitam novine vidim da oni koji su postavili, isporučili, izručili, istovarili, uhlebili, gore pomenute i opisane, tvrde da su to najsposobniji i najbolji.

Vreme je da se povuče crta. Tanka linija između nas i njih. Onih što hoće ovo a neće ono i onih što neće ovo a hoće ono. Nije još jedna podela. Ali da se prebrojimo. Kada  i ako prođe ovo svi ćemo opet na gomilu na isto pojilo ali dok jedni broje sitne pare po pikslama i prevrću džepove starih odela za kilo hleba drugi broje koktele i ćevape. 

Kako. Ne znamo. A jel hoćemo. Hoćemo. Nas deset njih sto. Mi stignemo do sto oni do hiljadu, ali neka. Samo da počne da gori posle ga niko ne ugasi.

Ja mogu, ja hoću, ja smem, ja mogu, ja hoću, ja smem… Da pobedim te i takve. Ja hoću, ja mogu, ja smem. Mantra.

A ti? Dovoljno je da smeš. Ubedićemo te da hoćeš a sa nama ćeš i da možeš.

Verni i odani i pripadajući neka veruju i  pripadaju.  Pošteno. Neka budu u prvim redovima u svečanim salama, galerijama, neka prate, posećuju, aplaudiraju, klopaju pecivo i roštilj i piju pivo i viski na koktelima. Neka budu korisni.  Neka uživaju. Neka rade šta im je volja! To je od njih dovoljno. Samo da se ne mešaju i nesmetaju. Neka ” članovi”  navijaju a sposobni kreiraju. 

Inače, čizme, ranac, šlem, toplu prebuku, pa na front.

Nije obavezno. Fakultivno je kao građansko vaspitanje.

Mi smo,  dragi prijatelji, dobrovoljno neprofitabilno udruženje boraca za kulturu.

Ako se ne borimo gore opisani organizam definitivno će da ovlada planetom.

Sve će da stane. Skinuće mesec sa neba  i odneti ga u svoju jazbinu. Neće biti plime i oseke, neće biti noći i dana. Neće biti promena. Ničega neće biti.

Samo će se čuti lavež  Kasabe, lavež iz brloga, režanje iz jazbina.

Isprljaće  belo, pogaziće zeleno…izžvrljati okrečeno.

Pobedićemo.

Nisu oni opasni, samo su pokvareni i glupi.

Ako ništa ne učinimo, ako ćutimo, dodirnućemo dno sa koga neće moći više niko da nas podigne.

Prethodni tekstLaku noć
Sledeći tekstFotografija dana
Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.