„DODIRNI NEBO“, detalj
(kolor tuš na papiru)
kako si jednostavna moja draga
kako su lepe tvoje sjajne oči pune svetlosti
kako je nežna tvoja kosa pod jutarnjim suncem
dok ti na ramenu poigravaju senke širokog lišća oraha u
tvom dvorištu
dodirujem te kao dragocenost
da se osećaš kao kraljica
kao skupoceni dar kao čuvar velikih tajni
u meni je čitav svet malih ljudi
čudesnih šuma, puteva, reka, ulica i glasova, zvezda i okeana
beskraj koji ne razumem dok ga sa tobom ne podelim
kako si blaga i tiha i mila
moja draga
tvoja mala ruka i ružičasti dlan
dodiruje moje lice
kao krilo leptira kao latica cveta
tvoja somotna bedra naslonjena na moje koleno
tvoji mekani tabani dodiruju vrhove sunčevih zraka koji prolaze kroz grane oraha
koliko nežnosti u ovom jutru i ljubavi
ko zna možda smo bogovi
možda smo sa neke druge planete
iza nas će ovog jutra ostati samo povijena trava
samo dva zgužvana lista i malo sjaja
na crvenoj stolici
