fbpx

PRIZORI IZ OBIČNOG ŽIVOTA: O S T R V O ( iz ciklusa: ” provetravanje”)

_SEP9624

Dobar dan dobri ljudi.

Dobar dan Stranče. Odakle ti i kako nas nađe.

Zalutao sam.

Slučajno znači. A mi se poradovali.

Što? Niko vam ne dolazi?

Slabo. Otkako je Vladar naredio da se oko celog grada i okoline iskopa dubok kanal,  slabo ko.

A  šta to radite? Kopate nešto?

Stavljamo cigle. Pravimo put.

Dokle?

Do nekog  grada gore na Severu,  iza Velike Reke. Kažu da se zove DOZ.

Mislite OZ?

Aha. Tu ti je onaj čarobnjak. Plavušan.  Davno smo gledali pa se i zaboravilo.

Pa to je samo film, nije stvarno. A što žuto?

Šta?

Pa put, te cigle, što su žute?

Pa kažu tako to, eto. Ko na filmu.

Mi smo odavno van sveta. Ne razumemo se.

A ko će u OZ?

Pa ne znamo mi gospodine. Ništa. Mi samo kopamo i ćutimo.

Jedan pre pričao pa mu došli neki  na vrata.

Ćut bre! To gospodina nije briga.

A  hoćete li, kada te ciglice poređate, vaistinu i da idete u OZ?

Jok mi vala. Mi i ostali služimo. To Vladar i njegova garnitura. Kažu da taj glavni, u OZU, može svašta da načini. Pa i pitu od g….., da prostite.

Čarobnjak?

E taj. Može šta oćeš da ti da. I srce  i hrabrost i… Šta još ono beše? Ma šta oćeš.

I mladost, moć…

I pamet?

Ne znamo mi gospodine. Mi samo radimo. Kopamo.

A šta se ovo čuje okolo? Buka da ogluviš.

He he he. Žabe bre.

Hi, hi, hi.

Žabe!? Kakve žabe?

Jes. Žabe, ove naše, domaće. Nakotilo se sačuvaj me bože. Pa vidiš kolko se uvatilo ovo zeleno. To je od žaba.

Jedan pre hteo da pobegne preko ovaj kanal, sa ostrvo, al ga uvatile žabe i odvukle u mulj.

Pa jel ide neko negde?

Pa iiiide, ide. Vlaaadar, onda onaj njegov, onaj sa nosom i kosom, i tako ti.

A jes bre, izvinite gospodine, odavno nismo videli stranca pa se zbunjujemo. Sportisti. Oni idu de oćeš. Tu smo neprevaziđeni. Kažu da smo glavni u svim sportovima.

Blago vama. Jel idete i vi na to?  Da navijate.

Ma jok to ovi vladarevi, deca i tako. Mi ne znamo te ljude, sportiste, oni nisu odavde. Mi smo običan narod.

Jeste. Mi to  samo plaćamo. A imamo i strance. Ko pleve.

Stvarno. Odakle su?

 Ne znamo mi. Mi kopamo gospodine.

Kažu da su i oni negde sa Severa. Mada ima i da izvinite i crnaca. Joj što su slatki. Vole loptu i pare više nego leba da jedu.

A imamo i neke druge strance.

Koje?

Pa za ono, kako se zove, na K. A jeste – Kultura. Glume, igraju, crtaju. Milina.

A kakva vam je kultura?

Ne znamo mi gospodine. Mi kopamo. Mi smo narod. Mi ne znamo te ljude.

Aman narode pa ovo je dvadeset prvi vek! Imate li internet, fejsbuk, mejlove. Pratite šta se događa?

E imamo. To imamo. Vladar nam dao. Prvo je pričao da ne plaćamo struju pa najeb…. ( ups!) Izvinite. Nagrabusismo. E sad imamo taj fejsbuk i to.

Pa šta radite?

Pa pritiskamo, ono dole znaš. Čim izađe nešto od vladara i „njegovi ljudi“  mi treba da pritisnemo ono „da nam se sviđa“.

Pa kako, i kulturu vode neki koje ne znate?

Nego! Doduše kažu da ih biraju.

Kako?

Pa sa onu stvar. Kako ono beše? Preko K, k, k…

Ćuti bre sram te bilo.

Ma nije to. Na K je ali. U majku mu, da izvinite na vr mi jezika. A! Konkurs! Biraju, biraju, pa stave svog.

U kulturi pa svog? Zar to nije ljudi malo nastrano?

Pa he he, ima i toga ali… ne znamo mi gospodine ništa. Stvarno.

Pa vi ste kao neko ostrvo. Što ste to prihvatili? Kako vam se zove Gospodar?

Gazda Đoka.

He, he, hi, hi.

Ne zajebavaj se bre. Gospodin će da pomisli svašta.

Crni  Gruja.

Ha ha ha! 

Izvinite gospodine malo se šalimo.

Ventil, šta da se radi. A ti Čedo i Bole mnogo ste se raspričali.

E, dobra ti je ta. Pa šta smo rekli?  Gospodin pita lepo. Jeste vi ostrvo?  Jesmoooo. Usred  „ plavih šuma i livada“ napravili smo ostrvo.

Po što bre crni ljudi?

Što!?  Kaže Gazda , Vladar naš, znate, da treba se držimo zajno, da nas svi mrze, oće da nam otmu njegove pare. E, a mi napravimo ostrvo, žabe napatimo, pa eve im ga.

Ima ovde da se zezamo dok ne pocrkamo.

A ovaj put?

To ima da se napravi. Samo da se žuti. Pa kad Gazda  i „njegovi ljudi“ odu u taj OZ ima da dobiju sve. Sve! I srce i hrabrost i pamet.

I pare.

Jeste i pare. Pa će još bolje crnce i ove plivače i tako te da kupimo.Ima da razvaljujemo.

A kako se zove ovo vaše ostrvo?

Ne znamo. To niko ne zna.

U breee!

Šta?

Al se naoblačilo leba ti se ne ogadio.

Gledam ja to odavno, odozgo od jezera, ovog našeg, to ti je prema toj Velikoj Reki, sa te strane stalno, već nekoliko godina,  valjaju crni oblaci. Od Severa.

Sprema se Oluja i sve je bliža. Ako stignemo do tog OZA možda se spasemo.

E ljudi moji, dragi narode. Ne bih vas više zadržavao. Odoh ja. Napuštam ostrvo.

Pa kuda ideš? Možemo li i mi?

Zasad ostanite zajedno tu. Ima jedan puteljak pa ću da vam javim. Evakuisaćemo narod da ga Oluja ne zbriše.

Doviđenja stranče.

Doviđenja narode.

Eheeej, strančeeee!

Čujeeeem!

Ne reče nam ime.

RADOJE!

Kako?

Radojeeeeeeee!

A, Radoje. Lepo ime. Radoje brate, pazi preko te žabokrečine, ima tu i po neki krokodil.

Ne plaši bre čoveka. To su oni baukovi što u poslednje vreme odvlače ljude u mulj.

Al samo direktore.

Pa na ostrvu se izređaše svi na tim poslovima. Valjda neće Gazda i nas da se seti.

Ćuti! I ako se seti gurnu će nas u kulturu.

Tamo de nema para?

Tamo. Kad mogu oni debelguzi, glupaci i pijandure i one falične ženturače, možemo i mi.

Bar umemo da kopamo.

Pa jeste.

Ode i ovaj straaanaaac.

Odeee. Radoje. Što mi to poznato majku mu. Bog mu dao zdravlja.

Pametan neki čovek.

Ćuti i kopaj. Nemoj da naiđu ovi Gazdini. Znaš kaki su.

Jes bre. Dodaj te žutaće. Kad stignemo do tog OZA na Severu ima da progledamo. Suce da nas ogreje.

Nego šta! Idemo! Pesma drugovi! Pesma!

 

ZAVRŠNA SCENA

Svi pevaju „Sa Ovčara i Kablara“.

Kamera se okreće prema suncu, koje zalazi.

 

 

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.