Pismo bivšem dragom
Ili: ljubavna pesma u pokusaju
Sumnjam da ćes doći. Iako se nadam.
Baš uprkos tvojoj čvrsto datoj reči.
I sama pred sobom uporno te pravdam
Da postoji razlog – važniji i preči.
I ako te čekam – sumnjam da ćeš doći.
Baš uprkos reči koju si mi dao.
Ti uopšte ne razmišljaš o mojoj samoći,
Ne grize te savest što si me lagao.
Sumnjam da ćes doći. Proleće već stiže
I cveće i ptice i dani je sve duži…
Umesto da budeš sve bliže i bliže –
Tvoja me daljina potpuno rastuži.
Sumnjam da ćeš doći. Sunce u zenitu.
Slušam cvrkut ptica – radosnu muziku,
Tvoj glas osluškujem u dozrelom žitu,
Ali tebe nigde nema na vidiku…
Sumnjam da ćes doći. Dok jesenje kiše
Zasipaju trgove, ulice i ljude.
Ja te neću sresti nikad, nikad više –
A stvarno sam htela da drukčije bude…
Sumnjam da ćeš doći. Dok caruje zima,
Dok snegovi veju i dok se dah ledi.
Iznad grada lebde zavese od dima,
A smrznuti spavaju gradski drvoredi.
Sumnjam da ćes doći. I uopšte ne žalim,
Mada mi se činilo da je to kraj sveta.
Čekam prvu priliku da ti se zahvalim,
Jer bi – da si došao bila veća šteta.
