fbpx
spot_img

Sa manjkom kalorija

Dugo sam razmišljao da li da pokrivam ovaj strip ili ne. Iskreno, od svih do sada domaćih i balkanskih radova koje sam recenzirao, ovaj je najnižeg kvaliteta. Štaviše, dobio je jedva prolaznu ocenu. Ako bih ga rangirao u procentima, imao bi 51%, dakle jedan jedini procenat iznad proseka. I da, dani su prošli u razmišljanju oko „Šifre 505“, i naposletku rekoh – ajde, ipak nek prođe. Navešću razloge uskoro, hajmo prvo malo tehnikalije.

Pod punim imenom „Doctor Feelgood u epizodi: Šifra 505“, ovaj strip je izašao 2013. godine, kao samizdat (doduše, štampala ga je Color Press grupa iz Novog Sada – i vidi se), u ambicioznom tiražu od 50.000 primeraka. Treba navesti par dodatnih tehnikalija i preko toga:

  • Ovaj strip je deljen besplatno (što ne sprečava ljude da ga prodaju na sajtovima za kupoprodaju polovnim predmetima; ja sam moj primerak, doduše, dobio besplatno u jednoj striparnici)
  • Ovaj strip služi kao promotivno sredstvo jasno dezigniranog programa za gubitak kilaže i zdraviju ishranu, čiji je idejni tvorac „autor“ ovog stripa
  • Ovo je edukativni strip.

Ove tri tehnikalije navedoh čisto kao potencijalni „out“ za nedostatke ovog stripa. U prevodu, ako planirate da ga nabavite, čisto da znate šta vas čeka i čisto da imate barem neko opravdanje da ga posedujete. Naposletku, ipak vredi pomenuti kada neki strip delite besplatno, a da taj isti strip ima veći tiraž od maltene 95% drugih izdanja na domaćoj strip sceni (najmanje 8 godina i pre i posle izlaženja „Šifre 505“!).

E sad, da krenemo polako sa nedostacima i nedoumicama. Primetićete da sam ovo „autor“ naveo u navodima, i to nije slučajno. Naime, i u medijima i u intervjuima, kao i u najavama (pa čak i u jednom od dva predgovora) koji su propratili ovo štivo, kao tvorac „Šifre 505“ (stripa) se navodi tvorac „Šifre 505“ (programa za vežbe i ishranu) Dr. Saša Plećević, poznat (zasigurno vas ne čudi) kao Doctor Feelgood. Međutim, Plećević nije ni napisao ni nacrtao ovaj strip – scenario je sastavio etablirani pisac Slavoljub Stanković, a crtež zgotovio ilustrator Andreja Jović. I ne, nisam slučajno naveo zanimanja dotične gospode, ali o tom potom. Drugim rečima, Feelgood nije „stvorio“ ovaj strip; u najboljem slučaju ga je aminovao kao projekat i služio kao stručni konsultant i „overseer“ (nadgledač, nadzirač, buljator, džviroman, gleditelj, piljiša, škiljoman, zverkalija, osmatrajber, rožnjačarobnjak, žmirudin). Pored toga što je „autor“ stripa, Plećević je pride i ne jedan, već DVA glavna lika u istom (doduše, i ovo ću otvoreno priznati, ovo zapravo ide u prilog samom stripu), a javlja se i u reklamama/oglasima sponzora (i o tome ćemo nešto kasnije). A s obzirom da je cela tema stripa program koji je on stvarao i usavršavao godinama na planu fitnesa i zdrave ishrane, ono što otvoreno možemo zaključiti je to da je Feelgood bio aktivni učesnik u stvaranju ovog stripa.

foto: Goodreads

E sad, postoje najmanje tri velika razloga zašto je ovaj strip izgubio proverbijalnih 49% u poenima i zašto ga kotiram objektivno najniže među dobrim stripovima (da, ima mnogo gorih od njega – srpski strip je jedno jezivo, mračno mesto sa puno jama i rukavaca). Redom, to su:

  • Crtež
  • Scenario
  • Predgovori

Krenimo od crteža. Andreja Jović je relativno kompetentni ilustrator. Primera radi, njegova serija crno-belih radova „Shamanita’s Secret“ je spektakularna i svakome bih je predložio. Međutim, gro njegovih radova se može podvesti pod kategoriju „serviceable“ (sa najadekvatnijim mogućim prevodom na srpski jezik – „врше пос’о“). Ista je situacija i u „Šifri 505“. Njegovi likovi su laki za razaznavanje, pokreti su im dovoljno uverljivi, pa čak i glavni lik (njih obojica) liči na Plećevića. Ali se ovde vidi da Jović nije strip autor, ili barem da nije uvežbani strip autor. Mnogo je propusta i u anatomiji, i u skraćenju/perspektivi, i u konstrukciji kadrova, i u režiji… Iskreno, da sam bio na mestu Feelgooda i imao slobodu da biram crtača, imao bih na umu najmanje 30-tak drugih autora koji bi posao mnogo tečnije odradili. Nema druge – Jovićev crtež u „Šifri 505“ jednostavno ne spada u njegova bolja dela.

A kad smo već kod dela koja nisu među boljima, valjalo bi progovoriti koju o Slavoljubu Stankoviću. Kao što rekoh, on je etablirani autor sa nekoliko uspešnih knjiga, što za decu, što za odrasle (u izdanjima „Kreativnog centra“, „Geopoetike“, „Rendea“ i drugih eminentnih kuća), i poput Plećevića je takođe neko ko se može podvesti pod „multidisciplinarne stvaraoce“. Ali kao što se vidi da Jović nije strip autor, nema ni dileme da Stanković nije strip scenarista. Nije isto pisati prozu i pisati scenarija za strip (kao neko ko piše oba, to intimno znam), i opet – da sam imao izbora, našao bih masu etabliranih scenarista (čak i scenarista-novajlija u to vreme) koji bi Feelgoodovo delo mnogo tečnije i prijemčivije pretočili u strip. Ovaj uradak je istovremeno napisan i naivno jednostavno i bespotrebno komplikovano, što odvraća od njegove osnovne svrhe – ali i o tome ćemo nešto kasnije, ostaje nam i treći element.

Treći element jesu predgovori, a njih dva su za potrebe ovog stripa pisali šef Katedre za poslediplomsku nastavu iz fiziologije na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka, Prof. dr. Vladimir Lj. Jakovljević, i internista kardiolog (sa podužim spiskom međunarodnih udruženja čiji je član) dr. Nenad Dikić. Primetićete dve ključne činjenice ovde. Prva je ta da su oba pisca predgovora stručnjaci na polju medicine. Druga je ta da oba pisca predgovora NISU stručnjaci na polju stripa. Drugim rečima, ne znam kako bi medicinari bili kompetentni da pišu o kvalitetu jednog stripa (i da, predgovori su bili upravo o kvalitetu „Šifre 505“), s obzirom da sam poprilično siguran da obratno sigurno nije tačno, tj. da strip recenzenti definitivno nisu kompetentni da pišu o medicini. Primera radi, Dikić navodi da je scenario u ovom stripu genijalan, a crtež maestralan. Ako je ovom kardiologu ovakav crtež maestralan, onda me je iskreno strah da mu pokažem neke radove Fostera, Drujea, Moebiusa ili Arakija. Verovatno bi usled neke kosmičke ironije dobio srčani udar.

foto: Goodreads

No, opet držim u glavi to da je ovaj strip edukativnog karaktera i da mu je svrha, pre svega, da čitaocima „proda“ Feelgoodov program za ishranu i vežbe, te bi sve ovo bilo oprostivo ako je, recimo, program lepo i jednostavno objašnjen da svako, od adolescenta do dekrepita, može da ga razume (kako se i navodi na jednoj od uvodnih tabli stripa). Avaj, ni to nije tačno! Realno, ako ne znate ništa o programu „Šifra 505“ pre čitanja ovog dela, nakon čitanja ćete, bizarno, znati još manje. Informacije su naklapane, sa brojkama i koracima, zabranama i dopustima, do te mere da deluje kao da je scenarista prosto prosuo spisak pravila „Šifre 505“ na papir i naslagao crtež oko njih. Nikada i nikako ne ide u prilog programu za fitnes i zdrav život koji tvrdi da je „lak i jednostavan, za svakoga“ ako su sami koraci dotičnog programa komplikovaniji od jedne prosečne šahovske partije. Lakše je odgledati sedam snimaka na YouTube-u koji pokazuju vežbe i/ili recepte za obroke spravljane u praksi nego pročitati ovaj relativno kratak edukativni strip sa relativno pitkim i jednostavnim crtežom. A to nije dobro, pogotovo ako dolazi od strane nekoga ko je stručnjak na polju fitnesa.

Ne, „Šifra 505“ se neće skoro naći na spisku 1000 balkanskih stripova koje morate pročitati pre nego što umrete. To je neminovno. Ali opet sam mu dao prolaznu ocenu, i pored svih ovih kritika. Veliki deo toga leži na činjenici što je strip ipak deljen besplatno, a sigurno je zahtevao veći trošak od strane Plećevića. Njegov entuzijazam prema promovisanju zdravog života ne može da se isključi, a s obzirom da radi neumorno i sa decom i sa odraslima, ovaj potez mogu samo da vidim kao onakav koji dolazi iz dobrog, pa što ne i plemenitog mesta. Uz to, sam projekat nije bez svojih kreativnih strana. Primera radi, svi sponzori navedeni u ovom stripu su propraćeni kratkim ilustracijama sa dijalogom koji se lepo uklapaju u tematiku stripa (izuzetak je voditeljka B92). To mi ukazuje da je barem bilo MALO truda da strip bude interaktivniji i pristupačniji čitaocima, bez obzira na uspeh izvedenog. Pride, odabir da Plećević predstavlja dva lika u stripu, jednog koji otvoreno nezdravo živi i drugog koji je prvom mentor ka boljoj i zdravijoj svakodnevnici, ukazuje i na to da je Feelgood spreman da se našali i na svoj račun, kao i da se poistoveti sa čitaocem (naposletku, i on je nekad davno bio nespreman za fizičke aktivnosti i zdrav život). Drugim rečima, „Šifra 505“ je uspela da zadovolji goli minimum, te samim tim i dobija recenziju. Ako ništa drugo, neka vam barem ovaj strip služi kao odskočna daska za kvalitetnije pisane uratke Slavoljuba Stankovića, markantnije crteže Andreje Jovića, i čitav svet fitnesa i vežbi Saše Plećevića.

Ivan Veljković
Misli o stripu, pokatkad i filmu, bačene na digitalni papir i puštene u etar.