fbpx

San i suze

suze

Poleteću ako kažeš
Čak do neba
I još dalje.
Imam krila,
Nevidljiva
Kao svitac
Svetlo svoje.
Upali mi
Malo sunce
Iz pogleda
I ne budi
Skroz stidljiva
Već dozvoli
Da te volim,
Kad se naše
Usne spoje.

Isčeznuću ako želiš
Kao svetlost
I dan plavi.
Imam ruke od
Lahora
Da te diram,
Da te njišem.
Oživi me
Kad poželiš
Od uzdaha
I ljubavi,
Pa sačuvaj
U suzama
Da o tebi san
Obrišem.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.