Vraćao se jedan čovek iz varoši kući i jahao na magarcu, a njegov sin, momčić od deset-petnaest godina, išao pored njega pešice. Susretne ih usput neki čovek pa reče ocu:
- To nije pravo, brate, da ti jašeš, a dete da ti ide pešice; tvoje noge su jače od njegovih. Onda starac sjaše s magarca, a sin uzjaše. Idući tako, malo dalje ih sretne drugi čovek. Videći dečaka na magarcu reče mu:
- To nije lepo, momče, da ti jašeš, a otac da ti ide pešice! Tvoje noge su mlađe i jače! Posle toga uzjašu obojica na magarca i pođu dalje. Ali ih sretne treći čovek pa reče obojici. Kakva je to budalaština! Dva matora magarca na jednoj slaboj životinjici! Trebalo bi čovek da uzme batinu pa da vas obojicu izmlati!…
- Kada su čuli prekor, sjašu obojica i pođu pešice pored magarca. Malo dalje, eto ti i četvrtog čoveka gde im ide u susret: Ala ste vi čudna tri druga!- reče im on. Zar nije dosta da dvojica idu peške , a jedan da jaše? Onda otac reče sinu: Nas dvojica smo svakako jahali na magarcu, sad valja da magarac jaše na nama!
- To rekavši, obale magarca na zemlju, te mu jedan sveza prednje a drugi zadnje noge. Onda uzmu jedan kolac o koji okače magarca pa ga tako ponesu između sebe. Ali ovo izazva još veći smeh i čuđenje kod ljudi koji su ih sretali i sustizali. Onda otac, bacivši magarca na zemlju, odjedanput poviče: – Svaki je čovek luđi od ovoga magarca koji hoće svemu svetu da ugodi! Pa odvezaše magarca, ponovo ga uzjaše, a sin pođe pored njega pešice.
- I tako odu kući…
Nadam se, da vam se dopala ova Srpska narodna priča, ako ništa drugo, svakako je poučna.
