U vozovima bez reda
voze se milioni,
u bezbrojnim vagonima
sa znakom drevnog carstva,
sa znakom sramote i poniženja
vozi se smrt.
Gde si Gospode?
Da li si naizad napustio
narod Izrailja
posle toliko stoleća?
Daleko od Zemlje Obećane,
Zemlje u kojoj teku mleko i med,
Tvoj narod je u progonstvu
u zemlji u kojoj teče samo krv.
Gde su menore Božije premudrosti?
Zgažene su i spaljene,
kao i sinagoge,
a Davidova zvezda je postala
simvol stradanja i smrti.
Pashe su naše krvave,
Haleli se pretvaraju u vapaje,
Tora i Talmud su zgaženi,
rabini daju poslednje pouke
pred odlazak u naručje Avramovo,
a mi kličemo:
,,Seti nas se Gospode!“
Tromo se vuku vozovi bez reda
i odvoze Izabrani narod
u nepoznatu smrt,
na našim usnama neprestano je Šoah,
dok kroz noć odjekuje:
,,Jahve je pastir moj!“
Voze nas kao jagance na zaklanje,
a mi se pitamo da li da otvorimo usta svoja,
da li treba plakati nad životima
koji su izgubljeni našim rođenjem
samo zato što smo Izrailj?
