U tišini pišem,
u tišini stvaram.
Tu dah svoj ostavljam.
Misao, reč, osećaj…
Noću, dok Mesec obasjava
i zvezde blago trepere.
U miru, dok grad spava
i usnuli ljudi u svojim domovima.
Dok se samo poneka kap kiše
spusti niz prozor.
Možda neki pas korača
pustom ulicom.
Moj svet…
Među mnoštvom skica,
pisaljki i papira,
dah svoj ostavljam.
(iz zbirke „Trag misli“)
