Na ulazu u stvarni život
Dočeka me sreća neprolazna
Strah je smrtna kazna nevinih
U odabiru reči nežnih milovanja
Nevešto sebe branim dodirom
Pred nevidljivim ogledalom
Tražim se u mraku nestvarnih
Kroz zoru nosim stare uspomene
Oblačim vreme izgubljenih sećanja
Odavno nisam izgledao bolje
Tri put sebe više od drugih davao
Prosejao reč na kamenu zore.
Tražim se po danu nesvesnih zabluda
Na ružnu tužbalicu uspavanku
Mnoge sam ostavio sasvim dole
Da puze dok ih od sebe sklanjaju
Vesnici proleća iznikli iz trave.
