Ovaj tekst možemo iskoristiti pri obradi narodne bajke kao objašnjenje sta su , o čemu govore, koji su glavni likovi i sl..
U srpskim narodnim bajkama prikazani su odnosi u društvu, porodični život, mudrosv. Bajke i priče prenosile su se usmenim putem s kolena na koleno, sa oca na sina, sa dede na unuka.
Vuk Stefanović Karadžić je prvi skupio i objavio narodnu srpsku književnost. Zapisivao ih je baš onako kako ih je čuo u narodu, od reči do reči. To su izvorne narodne bajke jer jezik kojim su govorene nije pretrpeo neke velike izmene. Pisci koji su sakupljali narodne tvorevine u tom dobu bili su još i braća Grim, Šarl Pero, Puškin.
Glavni junak je uvek mladić ili devojka, carev sin, čovek iz naroda koji mora da reši neki težak zadatak. Glavni junak nije baš lice od koga se očekuje izvršenje zadatka već on mora da reši taj zadatak kako bi se sredina uverila da je on hrabar, sposoban, lukav, dosetljiv.
Na putu ka rešenju zadatka obično se sreće sa nekim fantastičnim bićima koja imaju natprirodne moći (vile, vilenjaci, divovi, čarobnjaci, patuljci, veštice). Neka od ovih bića predstavljaju simbole dobra, a neka simbole zla. Dobra fantastična bića obično pomažu junaku (dobre vile, čarobne životinje), a zla bića ga ometaju bez ikakvog razloga. To su zmije, vampire, zmajevi, đavoli, demoni, začarano piće.