Moram nešto večeras da priznam i olakšam dušu
Puno sam tekstova napisao kritikujući svog oca
Kako nije bio najbolji prema mojoj majci i meni, i nije bio
Kako ona upoznaje jednog, drugog, trećeg, posle njega
Kako se završavaju veze, tačnije promašaji
U kojima ne znaš ko je bio od koga gori
Ko je više iskoristio i ponizio
Sve više shvatam
Da joj je moj otac bio najbolji
Iako nije prema njoj bio najbolji
Ali su bar proveli pola života zajedno
Ona mu rodila sina
I sa njim je od njene dvadesete
Nisu oni loši ljudi, naprotiv
Loša su vremena
Toliko toga dobrog je bilo u njima i oko njih
Tih godina
Zašto ne bi moglo ponovo
Zašto ne bi mogao on ponovo da zasmejava
A ona da se smeje, da se smeju zajedno
Da posećuju prijatelje i da ih posećuju prijatelji
Sada su mudriji, pametniji, stariji
I sve bi to moglo da dobije jedan novi ton, drugačiji, dublji
A ja bih bio najsrećniji
Da se moja dva najbolja prijatelja ponovo udruže zajedno
K’o nekad
Kakve ih pamtim
Oni su bili čitav moj život
Moje detinjstvo, moje školovanje, odrastanje
Moje sve
Tada bih kada idem kući, ponovo išao kod svoje kuće
A ne kod nje ili kod njega
Potpuno nevažno bi bilo gde žive
Već da žive, zajedno ili da se bar viđaju, posećuju, brinu
Da on pokuša ponovo da je prihvati
I ona njega
Svesna da je to za opšte dobro svih nas
A i za njih dvoje
Kada su nekada mogli toliko da se vole
Mislim na sve one slike, njihove, koje sam našao u porodičnim albumima
Kada su se držali za ruke, putovali, živeli srećno
I borili se zajedno, išli kroz život, gradili budućnost
Njihovu
Moju
Zašto ne bi mogli i sada
Ponovo
Kada je on sam a ona sama
A dolaze godine u kojima je sve teže
Nekog nepoznatog primiti u svoj život
A i zašto bi
Kada on ima nju a ona njega
Kao prijatelja sa kojim je toliko toga prošla
Koga najbolje poznaje i ko nju najbolje poznaje
Nisu više deca
Radili su šta su radili
Znaju ludosti onog drugog
Bilo je tu teških reči, svega
Ali sve to prođe i ostaje život koji dolazi
Godine, potreba za nekim
Znam, to su intimne stvari
To je samo njihovo
Osetljivo je o tome i da pišem a kamoli da pričam sa njima
Svako nosi svoju bol, ljutnju, svoje razloge
Ali treba da vide i onu drugu stranu
Kada se samo setim koliko su divnih razgovora imali
Koliko su mojih rođendana proslavili zajedno
Koliko samo slava, novih godina, svega
Šteta da se tu sve prekine
Šteta da se tu sve zaustavi
Zašto bih morao svega toga samo da se sećam
Mogao bih ponovo da doživim
Deset godina nisu zajedno, pre toga skoro trideset su bili
Imali su dovoljno vremena da razmisle
Da žive i da se izžive
I nadam se shvate da bi bilo najbolje jedno za drugo
Da se vrate
Mnoge naše ljude bi to obradovalo
Kada je porodica ponovo na okupu, kada se ljudi vraćaju jedni drugima
A ne rastavljaju zauvek i odlaze
Ko zna gde
Ja bih bio najsrećniji
I naš tim bi, kao nekad, ponovo bio na okupu
Majka bi spremala, otac bi popravljao televizore
A ja bih plakao od sreće
A plačem i sada dok ovo pišem
A nadam se i ti dok ovo čitaš
