Za čitaoce portala “Pokazivač”, na svoj rođendan, kapiten FK “Radnički” Stevan Kovačević, podelio je svoje misli o sportu, porodici, ističući da su vaspitanje, kultura i porodica stub svakog uspešnog čoveka.
Koje slike detinjstva najradije pamtiš?
“Verovali ili ne, iako sam imao 4 godine, pamtim rođenje sestre i prve susrete s njom. Kažu mi da sam se od tog trenutka promenio na bolje, od jako nestašnog dečka preko noći sam postao poslušni veliki brat koji brine o svojoj sestri. Takođe pamtim i prvi trening sa sedam godina u Radničkom kod Duce Nenkovića, razne utakmice i turnire koje smo igrali kao deca”.
Koje vredosti su ti usadili roditelji, a ti preneo svojoj porodici?
„Sa četrnaest godina odlazim u Beograd, upisujem srednju ekonomsku školu i postajem čan FK Železnik. Kućno vaspitanje mi je pomoglo da, iako sam sam u velikom gradu koji nudi mnogo dobrog ali i lošeg, ostanem čvrsto na zemlji, svestan vrednosti kojima sam naučnen. Tamo upoznam i prepoznam drugare koji su vaspitani, dobri momci, sada već ozbiljni porodični ljudi s kojima sam i dalje u svakodnevnom kontaktu i koji su postali moji prijatelji, a sada i naši kumovi. Naučnen sam da budem umeren u svemu i trudim se da se ne izdvajam ni po čemu, osim po znanju, a to učim i svoju decu“.
Kada si saznao da će fudbal biti tvoje životno opredeljenje?
“Ja mislim da sam se rodio s loptom :) Svi me i dan danas po tome pamte, imao sam bez preterivanja, desetine lopti i stalno, kada se igrao fudbal ispred zgrade, ja sam donosio loptu i morao sam da igram, takva su pravila bila :) U jednom trenutku sam uporedo sa fudbalom trenirao i stoni tenis, ali posle mesec dana, otac mi je rekao da moram da se odlučim, jer nisam mogao da uskladim treninge. Bez razmišljanja sam izabrao fudbal i to je bio momenat kada sam znao da će to biti moje životno opredeljenje”.
Na koji trenutak si, u dosadašnjoj karijeri, naponosniji?
“Bez dileme to je ulazak sa Radničkim u Super ligu leta 2021. godine. Bilo je mnogo uspeha, nekih trofeja, ali kada se napravi uspeh u svom gradu sa kapitenskom trakom na ruci, to se ne meri ni sa čim“.
Koje predrasude o fudbalerima najviše mrziš?
“Definitivno to je ona „glupi fudbaler“. Ali, sami smo krivi za to :) ”
Mlad si odlučio da zasnuješ porodicu, tvoja najveća podrška?
“Nema tu neke odluke. Jednostavno se desilo da sam naišao na osobu za koju sam znao da će biti moja žena, što se ispostavilo četiri godine kasnije, a deca su samo došla kao plod ljubavi. Naravno da su oni najveća podrška i snaga za sve ciljeve koje imam ispred sebe ”.
Da nisi fudbaler, voleo bi da si…
“Bilo šta vezano za sport, obožavam tenis, odbojku”.
Koja pesma najbolje opisuje tvoj karakter?
“Nisam o tome nikada razmišljao, ali s obzirom na to da mnogo putujemo i da tako živim već dvadeset godina, pada mi na pamet Sergej Ćetkovic i pesma „Kofer“.
Sa kim bi voleo jednoga dana da zaigraš?
“Pošto je trenutno kod nas u klubu dosta momaka s kojima sam igrao kao klinac u Radničkom i to je neki trend koji traje već godinama, a pokazao se kao uspešan, voleo bih da uskoro u našem klubu ponovo zaigram sa Nemanjom Pejčinovićem, Nenadom Tomovićem, Lukom Milivojevićem”.
Da ne živiš u Kragujevcu, gde bi to bilo?
“Portugal, bilo koji grad”.
Šta ti pada najteže kada je u pitanju karijera?
“Poraz”.
Možeš li da nam opišeš dan, dok traje sezona i kada si na odmoru?
“U toku sezone vodim mlađu ćerkicu u vrtić, doručak, trening, ručak, odmor, šetnja, porodično druženje, večera i spavanje, to je jedan npr. utorak…Kada je odmor, obično smo na moru ili planini, a ostalim danima smo na našem poljoprivrednom gazdinstvu gde uzgajamo voće i porodično se zabavljamo, ali i radimo”.
Destinacija iz snova?
“Zanzibar”.
Poruka mladima koji u tebi vide ličnost čije stavove treba da slede?
“Voleo bih da se manje takmiče jedni s drugima ko se bolje oblači, čiji je telefon noviji…Da se manje prate „trendovi“, a više sport i kultura”.
Ekipa portala “Pokazivač” Stevi želi srećan rođendan, da istraje u svojim snovima i da “Kofer” ponese u neki inostrani klub.
Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva
