Ana Babić

Na koži nosila je hladnoću i zamrznuti dodir proleća. I ne znam zašto sam poverovao u sada nepostojeća pravila o kočenju vode, a znao sam da nju dovode plamenovi sa vetrom u kosi i da nije...

Prekrštene nogavice zaklanjaju pod. U gostima svi mirno sede kolikogod očekivali posluženje: Slatko i voda. Ne mogu ti oprostiti izjavu da bez povoda ovde gubimo vreme. Činija sa bombonama na stolu. Bez...

Ne govori mi svoje čežnje i nemire. Ne želim doznati ni o kome snivaš; Možda tišinu stežeš, a ona se opire, Možda ćutnju drugim imenom nazivaš. Možda sav...

Sipa mio Mesec mladošću i snagom. U moru vresa, ko klasje kad dozre, sedefne svetiljke drevnim krčagom, na usnulu zemlju čiji um prozre duša nebesa. Zar on uvek...

  Gledala sam kako čovek na čoveka, Baca posred grudi kukavičku strelu, Кako zlobna narav diže hajke odveka, Na mlado granje i sreću tek počelu. Sretala sam plačne, uboge...

Кupujem kilogram pažnje od čoveka koji spava pet sati dnevno. Nije znao koliko je teška iskrenost, ni koliko tona ima jedno „izvini“, dok nije uzeo susedno prežvakano brojilo s kantarom. Кupujem kilogram pažnje od čoveka kom...

Nikada ti nisam rekla odakle sam, ni zašto smo se obreli u radosnom plodu tražeći poreklo o postanju. Nikada ti nisam rekla da su se prsti...